Kajri Irving i iskušavanje sudbine

Sapunica u Ohaju preti da postane najznačajniji događaj letnje pauze koja, inače, ni najmanje nije oskudevala u velikim transferima. Ipak, sada se čini da su Pol, Batler i Džordž obavili svoje poslove u jednom davno prošlom dobu i da je daleko najveće pitanje ovog leta gde će Kajri Irving nastaviti karijeru. Irving je pre dve nedelje tražio od Klivlenda da ga trejduju, a priča se da su odnosi između kluba i mlade zvezde toliko loši da Kajrija više ne mogu da dobiju na telefon. Pošto niko iz Irvingovom tima, a ponajmanje on sam, nije dao nikakvu zvaničnu izjavu o tome zbog čega on želi da napusti Lebrona – taj žanr je preplavio američke košarkaške medije u zadnjih 15 dana – nalazimo se na području rekla-kazala i nije sasvim nemoguće da se Irving pojavi u Klivlendovom trening-kampu u septembru, uprkos tome što je Lebron „tvitovao“ nekoliko kriptičnih rečenica i navodno izjavio da bi prebio Irvinga kada bi ga negde sreo.

Zašto je Irving doneo takvu odluku upravo u trenutku kad to nikome ne odgovara? Zakasnio je bar mesec dana za neku potencijlnu razmenu zvezda, većina timova koja je imala velike ambicije u međusezoni već je završila svoje transfere, Džordž i Batler su napustili svoje timove koji doslovno ništa nisu dobili za njih što Kajrijev čudni zahtev čini tužno zakasnelim. Naravno, nad ovakvom argumentacijom nadvija se arogantna senka jednog od najnekompetentnijih vlasnika u ligi – Dena Gilberta. Tašti milijarder otpustio je svog generalnog menadžera Dejvida Grifina u najlošijem mogućem trenutku, pred sam početak trejd roka, da bi pre neki dan izjavio kako su Pejsersi obavili očajan posao sa svojom bivšom zvezdom. Nevolja je što su Kavalirsi bili u sred pregovora oko trejda Kevina Lava u Indijanu, ali ispostavilo se da su u postojbini košarke želeli Irvinga. Kavalirsi, bar nas tako uveravaju, nisu hteli za to da čuju, ali Irving je desetak dana kasnije klubu stavio do znanja da bi da napusti Ohajo. Da li bi u klubu postupili drugačije da su znali za njegovo pritajeno nezadovoljstvo? Da li bi Grifin uspeo da dovede Batlera ili Džordža u Indijanu da ga nadmeni Gilbert nije smenio? Da li je Grifin nešto znao o Kajrijevom želji da tim pripada njemu itd? Sva ova pitanja u ovom času su irelevantna, a očito je da se nad budućnosti Kavalirsa nadneo tamni oblak neizvesnosti jer niko pouzdano ne može da kaže šta će Lebron Džejms odlučiti narednog leta kada mu istekne ugovor. Gilbertovi neshvatljivi potezi, kao i Irvingov zahtev ne ostavljaju puno razloga za zadovoljstvo navijačima vicešampiona. Ako svemu ovome dodamo da Lebron ne može da podnese Gilberta, [1]Ovde mi pada na pamet jedna legendarna rečenica iz drame Siniše Kovačevića. Na islednikovo pitanje „A što ti nas, majko, komuniste toliko mrziš?“, zatvorenik odgovara „Zar i za to treba razlog?“. onda je Irvingov zahtev sasvim razumljiv: Lebron će verovatno napustiti Klivlend naredne godine a Kavsi su dokazano nesposobna organizacija za koju se nije pametno vezivati. Zbog čega bi se Irving vezao za Kavse ako to neće da uradi Džejms?

S druge strane, Irvingov zahtev je povezan i sa apsolutnom kontrolom koju Džejms ima nad klubom, na terenu i van njega. Ne treba zaboraviti da je Lebron već omogućio Kajriju najveći šut njegove karijere ali, uprkos svemu tome, Čika Dru želi da igra za klub u kom se ne vrti sve oko Džejmsa. Kavsi su tako uspeli u nečem što deluje kao nemogući oksimoron: oni su verovatno daleko najdisfunkcionalniji ali i ubedljivo najbolji tim na Istoku. Otpustili su generalnog menadžera kad to ni slučajno nisu smeli da urade, iz godine u godinu pokušavaju da trejduju Kevina Lava i u tome ne uspevaju, imaju niz očajnih, preplaćenih ugovora (Tristan Tompson, Džej Ar Smit, Iman Šampert), nemaju pikove, niti su pokazali sposobnost da razviju mlade igrače – suštinski nisu dali nijedan razlog Lebronu da se zadrži u klubu. Štaviše, Kraljevo prisustvo maskiralo je mnogo toga lošega u klubu, a ukoliko nekompetencija počinje od vrha (vlasnik, generalni menadžer – tj. njegovo odsustvo u kritičnom delu godine) čak ni najbolji igrač na svetu ne može puno toga da uradi.

Međutim, Irvingov zahtev takođe znači i odbacivanje svega što dolazi sa Kraljem: pobeđivanja, titula, redovnog učešća u Finalu, terora nad istočnom konferencijom… Svi NBA igrači, bar deklarativno, uvek ističu da im je pobeđivanje na prvom mestu a da onda dolazi sve ostalo. Šta ako su prioriteti nešto drugačiji? Tačno je da igrati pored Lebrona znači dobiti veći komad slave i imati uvek otvorenu šansu za titulu ali uz to ide Džejmsova pasivna agresivnost i redovno kritikovanje u javnosti kao i pokoravanje pravilima kojih se sam Kralj ne pridržava. Pre nego što je Lebron objavio svoj neočekivani „povratak“ 2014. Irving je potpisao maksimalni ugovor i dobio obećanje da će biti prvi čovek tima da bi se ubrzo našao u situaciji da bude Robin Betmenu.

Neki mediji nazvali su Kajrijev potez tipičnim za „Mamba mentality“. Kobi Brajant je bukvalno najurio Šekila iz Los Anđelesa da bi dve godine kasnije i sam zahtevao da ga Lejkersi trejduju [2]Danas, kad su njihov velike karijere okončane, obojica priznaju da je trebalo nekako da se dogovore jer su imali priliku da budu dinastija poput Bulsa devedesetih ili Seltiksa šezdesetih. Rasel Vestbruk je Durantovim odlaskom dobio volan ekipe ali ispao je u prvom kolu plejofa. Očigledno je da njihova iskustva ne znače puno Irvingu.

Moguće je da posle trojke preko Karija, Irving zaboravio ko je on bio i šta je predstavljao u NBA pre Lebronovog dolaska? U prve tri sezone sa Kavsima, on je bio apsolutni luzer, spektakularno nadareni mladić koji nikoga oko sebe ne pravi boljim, čije dobre igre nikako ne utiču na ishod utakmice. Kajri je očajan odbrambeni igrač koji (pre)često ne dodaje loptu saigračima:o tome niko ne priča godinama jer je Džejms organizator igre i lider čija gigantka senka prikriva ozbiljne nedostatke Irvingove igre. Kajri je rešio da napusti tu senku i da zatraži svojih „petnaest minuta slave“. Nevolja je što svi statistički pokazatelji njegove karijere bez Džejmsa pokazuju da on nije sposoban da predvodi uspešan plejof tim. Tokom prve četiri utakmice finala protiv Golden Stejta, igrač sa daleko najlošijim net rejtingom bio je Irving. Sa njim na terenu, Kavsi su imali net rejting od čak -36 poena (Lebronov učinak bio je +6))!!!  [3]Igrački +/- prosto rečeno meri učinak koji ekipa ostvari sa određenim igračom na terenu ili na klupi. Već godinama najbolji +/- ima Stef Kari, dok je Lebron prošle sezone završio na sedmom mestu. Kajri u tri sezone bez Džejmsa nijednom ekipu nije odveo do plejofa, u dosadašnjoj karijeri samo je jednom biran u drugu idealnu petorku lige. „Mamba mentality“, onako kako je to praktikovao Kobi Brajant, podrazumeva visok stepen egomanije i potpuno odsustvo brige za tim i sve oko sebe. Irvingov potez se savršeno uklapa u „kobijevsko“ stavljanje sebe ispred tima, te sebičnu brigu o svom brendu jer pobeđivanje ne ide uz takvo ponašanje.

U ovom trenutku Kajrijeva sudbina je krajnje neizvesna: Finiks, Denver, čak i Boston, spominju se kao moguće destinacije ali nije sasvim nemoguće da Irving do decembra ostane u Kavsima (najmanje verovatna opcija!) jer od sredine decembra moguće ga je trejdovati za igrače koji su ovog leta bili slobodni agenti. Ipak, biće teško zamisliti Irvinga pored Džejmsa nakon svega što se desilo.

Možda će se i on jednog dana osvrnuti na svoju karijeru i shvatiti da je napravio grešku. Takođe je moguće – iako ne i najverovatnije – da će Kajri imati veliku karijeru i bez Lebrona [4]I dalje je teško zamisliti ga u dresu San Antonija gde bi najlakše mogao da dođe do plejofa.. A moguće je da je Irving već postigao najveći koš u svojoj karijeri i odigrao svoje najbolje partije u plejofu…

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Ovde mi pada na pamet jedna legendarna rečenica iz drame Siniše Kovačevića. Na islednikovo pitanje „A što ti nas, majko, komuniste toliko mrziš?“, zatvorenik odgovara „Zar i za to treba razlog?“.
2. Danas, kad su njihov velike karijere okončane, obojica priznaju da je trebalo nekako da se dogovore jer su imali priliku da budu dinastija poput Bulsa devedesetih ili Seltiksa šezdesetih.
3. Igrački +/- prosto rečeno meri učinak koji ekipa ostvari sa određenim igračom na terenu ili na klupi. Već godinama najbolji +/- ima Stef Kari, dok je Lebron prošle sezone završio na sedmom mestu.
4. I dalje je teško zamisliti ga u dresu San Antonija gde bi najlakše mogao da dođe do plejofa.