Ima (li) nekog sistema u tom ludilu?

 

Svi ljubitelji Fantasy Leaguea mogu da odahnu: između učinka Rasela Vestbruka na igrici i ovoga na NBA parketima nema nikakve razlike. U prve tri utakmice Ras je igrao bolje od Oskara Robertsona, u proseku je beležio 38,7 poena, 12,3 skokova i 11, 7 asistencija. Postao je prvi igrač u istoriji lige koji je u prve tri utakmice u sezoni imao 100 poena, 30 skokova i 30 asistencija. Za Vestbruka stvari su sasvim jednostavne: “Ako želite da pobedite, ne razmišljate o umoru. Umor je stanje uma.”

Nevolja je u tome što nam Vestbrukova statistika otkriva mnogo o njemu ali nam malo toga govori o ekipi Oklahome. U meču protiv Finiksa, Vesbruk je postigao 51 poen, ali odatle ne vidimo da je Ras u poslednjih 1:15 četiri puta zaredom pokušavao da reši utakmicu i četiri puta – promašio. Još bolnije bilo je posmatrati njegove saigrače kako nemoćno i dokono stoje oko njega, poput statista u tuđoj monodrami. U epohi brze igre, tranzicionog napada, širenja terena, traženja otvorenog i bolje postavljenog saigrača i velikog broja šuteva za tri poena, Vestbrukova igra podseća na prvu sezonu Kobija Brajanta bez Šekila O’Nila i Fila Džeksona – Kobi je dobio sve što je želeo i ispao je u prvom krugu plejofa (iako su u seriji protiv Finiksa vodili sa 3:1). Za utehu je imao knjige rekorda i statističke podvige.

Vestbruk je prve tri utakmice igrao protiv tri najlošije ekipe u ligi: Siksersi, Sansi i Lekersi su zajedno prošle godine imali manje pobeda od Oklahome. U prilog Rasovom broju šuteva idu njegovi saigrači: nestalni Oladipo, nesigurni Roberson, nepozdani Kanter, plašljivi Abrinjes, predvidivi Singler, uz časni izuzetak čvrstog i pouzdanog Adamsa. Solidne šutere, Abrinjesa, Singlera i Moroua gotovo je nemoguće sakriti u odbrani. Treneru Biliju Donovanu potreban je tim koji će razviti svoj identitet izvan Vestbrukove ničim sputane volje da igra kako mu se prohte.

Oklahoma je pobedila u prve četiri utakmice ali i dalje nismo ni blizu odgovora koliko su oni zaista dobri? Vestbruk je, uprkos povremenoj sebičnosti (koja se povećava do granica egomanije kako se utakmica bliži kraju), sve igrače Tandera činio boljim. Statistike nas opominju da je Vestbrukovih poslednjih 20 tripl-dablova vodilo do isto toliko pobeda. Problem je, između ostalog, u tome što se Vestbruk često neće ni truditi da obuzda svoje ludilo (to je bio slučaj protiv Finiksa) – mediji često govore o tekućoj sezoni kao o “Raselovoj osvetničkoj turi”, mada ostaje nejasno kome se i zbog čega on sveti. U svakom slučaju, znamo da će obračun često izgledati kao da igra sam protiv svih.

Prvi ozbiljniji ispit ove sezone Zombiji iz Oklahome polagali su protiv Klipersa u Los Anđelesu. Vestbruk je čuvao Krisa Pola, koji gotovo da nije mogao da uputi šut prema košu (u prvom poluvremenu nije imao nijedan koš iz igre). Oklahoma je, nošena Rasovom čudesnom energijom, odbranu igrala kao da se radi o plejofu. Donovanov najveći problem je to što Oklahoma bez Vestbruka na terenu jedva da liči na pristojan NBA tim. Paradoks je da Tanderi, bez Vestbruka na terenu, deluju potpuno – isto. Oladipo ili Kriston preuzimaju njegovu ulogu – naravno, najčešće sa polovičnim učinkom. Oklahomi su očajnički potrebni šuteri jer posle gledanja njihovih utakmica ostaje gorak ukus u ustima: uprkos esteteci ružnoće, Rasovo ludilo je daleko najbolji sistem koji Donovan ima na raspolaganju!

P&R Vestbruka i Adamsa je u prošlogodišnjem plejofu bio nerešiva enigma za Voriorse, ali Vestbruk jednostavno ne koristi svog centra u završnicama napada. S druge strane, mladi Sabonis je pogodio dve trojke posle Rasovih dodavanja a posebno važna bila je ona druga na tri minuta do kraja. Ipak, centri Oklahome daleko su najbolji u ligi kada je skok u pitanju! Snažni i nadasve skočni centri Klipersa, pre svega Grifin i Džordan, delovali su nekako slabašno i neodlučno u borbi sa Adamsom, Kanterom, Lovernjom i Sabonisem. Komentatori su rutinski opisali igru Grifina i Džordana rečima “nisu imali svoje veče”, ali snaga i veličina centara Tandera jednostavno je bila previše za momke iz Lob Sitija. Zombiji su imali 11 skokova više od tima iz LA, ali to nam ne pokazuje sa koliko čvrstine oni grade svoj reket. Klupa je doprinela pobedi sa 31 poenom (čak je i prestravljeni Abrinjes pogodio dve trojke).

Početkom ove nedelje, Oklahoma je trejdovala Ersana Iljasovu u Filadelfiju odakle je došao Džeremi Grant. Ovaj trejd se ponajmanje tiče košarkaških razloga jer Grant nije dobar šuter ali zato ima gotovo deset puta jeftiniji ugovor od Iljasove. Grant se uvek opisuje kao “atletski nadaren”, što Tanderima neće rešiti problem sa širenjem terena i šutom za tri, ali Vestbruku će doneti saigrača koji atletski može da ga prati a Donovanu je donelo odbrambenog igrača koji sa lakoćom može da pokriva četiri pozicije. Ovaj potez nam pokazuje da ljudi iz Oklahome već sad razmišljaju o kraju sezone i zbog toga prave prostor u svom seleri kepu za nekog od slobodnih agenata narednog leta.

Igra Oklahome ima sva loša obeležja ekipe iz 90-ih godina: dajte najboljem igraču loptu, oslobodite mu stranu i ostavite ga da igra jedan na jedan. Vestbrukova igra uzrokuje isto ponašanje kod njegovih saigrača: pošto znaju da od njega često neće dobiti loptu, oni postaju jednako sebični ili pokušavaju napad da završe ishitrenim šutevima. Pozitivan utisak Vestbrukovog uticaja na ekipu tiče se odbrane (trenutno su sedmi u ligi) i timskog skoka (najbolji u ligi). Primer: na dva minuta do kraja, jedna lopta se nezgodno odbila ka Vestbruku, koga je u tom trenutku čuvao Blejk Grifin. Lopta je letela visoko iznad njih i bilo je jasno da će u skoku Grifin imati prednost: viši je, jači  i ima veći odraz. Međutim, on nije uhvatio tu loptu. Ras ju je više želeo i prosto ga je, uprkos svim šansama, nadskočio!

Pitanje nakon gledanja Tandera nije koliko su Vestbrukovi saigrači dobri, jer su oni takvi kakvi su – uz poneki izuzetak, uglavnom prosečni. Pravo pitanje je: koliko je Vestbruk zaista spreman da dozvoli da ga neko trenira i da se podredi ekipi, umesto diktatu statistike?

Kada se piše o Oklahomi i Vestbruku često se pominju vestern filmovi – mogli bismo i mi da krenemo tom stazom: Vestbruk je poput kauboja koji se nikada ne usteže da potegne pištolj, čovek o kome se ispredaju mnoge legende jer je neustrašiv i najbrži revolveraš na Divljem Zapadu. Posle obračuna, kada se pištolje vraćaju u futrole i svode računi, on će, kao Šejn, usamljen odjahati u zalazak sunca. Upravo onako kako je i igrao: moglo bi se reći da je bar dosledan sebi.

P.S. Ovo je Vesbtrukov učinak u poslednja tri minuta utakmice protiv Klipersa: 3 izgubljene lopte, 3 promašena šuta, 2 pogodođena šuta (oba iz kontri), 3 ukradene lopte, 2 ubačena i 2 promašena slobodna bacanja, jedan skok u napadu (još jedan primer Vestbrukove strahovite rešenosti: na 39 sekundi do kraja, nakon Robersonovog promašenog bacanja, Vestbruk je opet boreći se protiv Grifina izborio loptu za svoj tim). Na kraju, Ras je zasluženo bio igrač utakmice jer je, uz 35 poena, pogodio i odlučujući šut preko Džordana za pobedu svog tima.

Od Majkla Džordana nismo gledali igrača kome doslovno morate da izvadite srce kako biste ga pobedili. Ne moraju vam se sviđati Vestbrukovo kreveljenje, povremena sebičnost i ludačka energija sa kojom igra, ali morate ga poštovati: Vestbruk je veliki igrač koji igra na jedinstven, samo sebi svojstven način!

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *