Eksperiment ludog naučnika

 

Svima nam je dobro poznata ta scena iz popularne kulture: nesrećni junaci u očajanju tragaju za rešenjem koje će ih izbaviti iz problema samo da bi ubrzo shvatili da su već uradili sve što je bilo u njihovoj moći i da im spasa nema. U trenutku kada sve izgleda zauvek izgubljeno jedan od junaka, najčešće onaj od koga se to najmanje očekuje, dolazi sa spasonosnim rešenjem koje je toliko ludo da bi moglo da uspe. Otprilike tako nekako je izgledalo unajmljivanje Majka Dantonija od strane Hjuston Rokitsa. Tvorac ofanzivne filozofije „sedam sekundi ili kraće“ imao je malo uspeha sa Niksima i Lejkersima; Melo, kasnije Kobi i Dvajt, nisu hteli da sarađuju sa njim a činilo se da ni Dantoni ne ume najbolje da radi sa tvrdoglavim i razmaženim zvezdama. Upravo onakvim kakav je Džejms Harden. Uz to, Dantoni je od one vrste trenera čiji timovi uvek igraju isto, bez obzira na to da li ima igrače koji odgovaraju njegovom sistemu. U njegovoj laboratoriji, eksperiment uvek daje isti rezultat, uprkos elementima.

Dovođenje igrača u laboratoriju je posao koji pripada generalnom menadžeru Rokitsa, Derilu Moriju. Mori je na prestižnom MIT-u stekao diplomu za biznis i ljubav prema brojevima. U Hjuston je stigao 2007. na zahtev vlasnika kluba Lesa Aleksandera, koji je hteo menadžera koji razume vrednost efikasnosti i izvlači maksimum iz igrača koje ima. Mori je želeo tim koji igra efikasno tj. uzima najefiksnije šuteve: polaganja, slobodna bacanja i, naravno, trojke. Godine 2012. ukazala mu se prilika koju nije ni sanjao: Oklahoma nije bila spremna da plati Bradu i rešila je da ga trejduje. U poslednjoj sezoni sa Tanderima, Harden je 92% svojih poena postigao iz ulaza, slobodnih bacanja i iza linije za tri poena. Mori je dobio igrača koji je bio skrojen po meri napredne statistike. „Kada me ljudi danas pitaju jesam li znao koliko će dobar Džejms postati, kažem im da pojma nisam imao“, iskren je Mori. Dakle, Harden je već bio tu, nedostajao je samo trener koji će sve to uklopiti u skladnu celinu.

Dantoni je dobio odgovarajuće elemente, iako se nekom sa strane činilo da se Hjuston uputio pravo u katastrofu. Mori je pustio Dvajta Haurda na kraju prošlogodišnje očajne sezone, doveo je Rajana Andersona i Erika Gordona, i najbitnije spojio je Hardena sa trenerom koji savršeno dobro razume šta Bradi najviše odgovara. Ipak, Dantoni je morao da povuče još jedan potez: osim što je ubedio Hardena u smisao svog sistema, on je Bradu prebacio na mesto plejmejkera. Potrebno je dodati da je Hardenu podjednako odgovarala saradnja sa Dantonijem koliko i rastanak od Haurda. Ne samo što je Dvajt odbijao da se podredi Hardenu i bude drugi igrač tima, on je svima u ekipi ubio želju za igrom: Rokitsi su prošle godine bili najnesrećniji tim lige u doslovnom smislu te reči! Amblematični kadar koji najbolje opisuje tužnu sezone je Hardenov koš u zadnjoj sekundi plejof meča kome se niko od igrača ne raduje! Do danas ništa nismo čuli o o tome zašto Harden nije mogao da igra sa Haurdom.

Kad je Mori završio sa renoviranjem tima, horski su se čule primedbe: u Dantonijevim ekipama niko ne igra odbranu, Dantoni je prevara od trenera – koliko će još ekipa uništiti svojom neodgovornom košarkaškom filozofijom, koliko lopti će im trebati da igraju napad, da li će uopšte igrati plejof itd. Niko nije očekivao da će Rokitsi biti dobri. Posebno ne ovako dobri. Kako je Dantoni uspeo u tome?

„Džejmse, kod mene ćeš igrati pleja“, bilo je prvo što je novi trener rekao svom najboljem igraču.

„Mislio sam da je lud“, izjavio je kasnije Harden.

„Čuj, mogao bi da budeš drugi igrač u istoriji koji predvodi ligu u poenima i asistencijama“.

„Opet sam pomislio da nije normalan“.

Trener je nastavljao sa izlaganjem svojih planova, a igrač je u neverici potvrdno klimao glavom, razmišljajući čime je ovo zaslužio. Tri meseca kasnije, Harden je treći strelac i prvi asistent lige: „On je imao viziju kako bi trebalo da igramo i ja sam je na kraju prihvatio“, kaže danas Harden.

S druge strane, trener je jednako zadovoljan:

„Prosto je. On uvek prihvata sve što mu ja predložim“.

Dantoni je uspeo da napravi čvrstu vezu sa Hardenom i izvan terena: „Neprestano razgovaramo – to je trener sa kojim najviše pričam otkako sam stigao u NBA –ne samo o košarci, već i o životu“, izjavio je Harden u oktobru. U NBA je nemoguće postići uspeh ako ne postoji duboko razumevanje između trenera i najboljeg igrača: Rajli-Medžik, Džekson-Džordan, Dantoni-Neš. Možda je Dantoni bio potreban Hardenu, isto koliko i ovaj njemu. Tokom leta Harden je sa Dantonijem gledao snimke Neša da bi bolje shvatio šta se od njega očekuje. Nakon nekog vremena i gledanja Nešovih Sansa, razumeo je kakva će biti njegova uloga.

Kategorija u kojoj je Harden među najboljim igračim u istoriji igre je iznuđivanje faula: taj element njegovu igru ne čini preterano dopadljivom ali Džejms je igru iz kontakta doveo do savršenstva. Star je u tome da je Harden uvek u stanju da pogodi koš ako ga čuvari ne fauliraju. Taj aspekt njegove igre svojevremeno je izluđivao Vestbruka i Duranta na treninzima. Ne iznenađuje što je Brada od 2012. godine, kada je postao starter, izveo daleko najveći broj slobodnih bacanja u ligi – 3568. Bugi Kazins je drugi sa gotovo 1000 pokušaja manje.

Dantonijeve ekipe duže od jedne decenije igraju „trči i pucaj“ košarku, sa širenjem terena i mnogo šuteva za tri poena, a osnovna akcija je p&r koji traži beka koji dobro šuta trojke, ali ume i da asistira, i pokretnog centra koji je dobar u otvaranju iz bloka i igri iznad obruča (Neš-Stoudmajer vam prvi padaju na pamet, zar ne?). Harden je ubrzo dobio svog centra u mladom Klintu Kapeli, na koga se Mori kladio kada je odustao od Hauarda. Rokitsi su ekipa koja pokušava rekordnih 40 trojki po utakmici, a Harden i Gordon su odmah iz Karija po broju ubačenih šuteva za tri poena. U izvesnom smislu Harden je naprednije verzija Neša: neuporeidvo je fizički jači, jednako dobro asistira ali je mnogo bolji strelac. Dantoni je zapravo dobio igrača koji postiže koševe kao Kobi a asistira kao Neš. Njegov pregled igre i sposobnost da uputi pravremeni pas, uvek su bili potcenjeni jer je Harden u Oklahomi izrastao pre svega u strelca. Međutim, kao junior Harden uvek više brinuo za svoje saigrače nego za svoje brojeve. Njegov trener iz dečačkih dana kaže da je bukvalno morao da ga moli da šuta na koš. Drugim rečima, Džejms nije postao strelac iz sebičnih pobuda već zato što je to bilo potrebno Oklahomi dok su Durant i Vestbruk bili na klupi. Kada ga je postavio na mesto plejmejkera, Dantoni je u stvari vratio Hardena na mesto gde se najkomotnije oseća. Okružio ga je odličnim šuterima za tri poena – pre svega Andersonom i Gordonom – ali i odličnim odbrambenim igračima, poput Arize i Beverlija, pokretljivim centrom – Kvintom Kapelom – te prijatnim iznenađenjima sa klupe u vidu Dekera i Harela.

Harden ima 27 godina i narednih 5 godina biće na vrhuncu svoje igre. Dantoni je napunio 65 i dobro zna da mu je ovo poslednja prilika za pohod na titulu. Moguće je da će Dantoni biti proglašen za trenera godine a Harden za najkorisnijeg igrača ove sezone. Bez obzira na to da li će biti nagrađen, Dantoni već ima svoje mesto u istoriji: danas cela liga igra sa brzim i niskim postavama, a pre deset godina smatrali su da je lud što je izbacio tradicionalnog centra i svojim igračima dao slobodu da šutnu kad požele. Hardenov slučaj je nešto komplikovaniji: nesumnjivo je da se radi o igraču koji će postati član Kuće Slavnih i verovatno MVP, međutim, pravo pitanje je da li će kroz nekoliko decenija Harden biti igrač koga će napredna statistika  gledati kao košarkaša koji je zauvek promenio igru? Priznajte, zvuči ludo?  Zato bi moglo tako da bude.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *