Džeri Kraus o Toniju Kukoču

 

Najteža stvar koju sam morao da obavim u svojoj karijeri bio je odlazak kod Tonija kući da mu kažem da sam ga trejdovao. Najteža stvar koju sam ikada morao da uradim. Plakao sam…

Kako ste čuli za Kukoča i koliko ste vremena proveli skautirajući ga? To su bili počeci skautinga u Istočnoj Evropi a ljudi u Americi nisu ni bili svesni koliko je on dobar.

Nisam puno vremena izgubio na njega. Lion Daglas, koji je igrao u Alabami, kasnije je nastavio karijeru u Italiji. Lion je bio dobar momak. Kada smo igrali u plejofu protiv Detroita, sreli smo se i on mi je rekao da je u Italiji igrao protiv jednog momka koji bi meni mogao da bude interesantan. Pitao sam ga o kome se radi. „U pitanju je jedan jugoslovenski bek“. „Lione, koji moj će mi jugoslovenski bek???“ Na pamet mi nije padao neko takav. „Džeri, taj momak ima 207 cm i igra beka u našoj ligi“. „Čekaj malo: kažeš mi da ima 207 cm i da igra beka? Iz Jugoslavije? Gospode bože! Hvala ti, Lione!!!“ Onda mi ga je opisao: „Džeri, on možda nije potekao iz geta ali igra kao pravi crnac“. To me je zaintrigiralo jer je Lion Daglas pametan momak. Naredne godine otišao sam u Španiju i gledao Tonija po prvi put i nisam mogao da dođem sebi. Pomislio sam: „Lione, bio si u pravu“. U razgovorima s drugim ljudima shvatio sam da je Toni bio dobro poznat u Evropi gde je bio nešto poput Majkla Džordana. Međutim, van Evrope nije bio toliko poznat. Bio je poput Janisa iz Milvokija – i Greek Freak je postao poznat relativno kasno. Pošto sam ga prvi put gledao rešio sam da se malo raspitam o njemu. Pričalo se da je Toni hteo da postane doktor i da će otići na medicinski fakultet. Drugi su pričali da nikada neće napustiti Hrvatsku. Setio sam se da imamo 50 hiljada Hrvata u Čikagu, to je bila daleko najveća hrvatska zajednica u Americi. Čekaj malo, pomislio sam, ovde imamo puno Hrvata, to bi moglo da mu se svidi. Rešili smo da okušamo sreću sa njim. Dobili smo Tonija kao drugog pika druge runde drafta. Za mene on je bio među tri najbolja pika sa toga drafta. Onda je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji između Hrvata i Srba i pomislio sam da će možda doći u Ameriku. Međutim, njegova žena, tadašnja devojka, nije to htela. Otišli su u Italiju, gde je on potpisao bolji ugovor nego što je imala većina igrača u NBA. Dobio je velike pare da zaigra u Italiji. Pošto je bio pik iz druge runde nismo mogli da mu damo sličnu ponudu. U svakom slučaju, on je tamo ostao dve godine. Nekoliko puta sam ga posećivao u pratnji moje supruge. Malo sam se udvarao njegovoj porodici, devojci … radio sam šta sam morao. Na kraju, sedeli smo zajedno u njegovoj hotelskoj sobi posle poraza Hrvatske u polufinalnu u Atini. Mi smo posedovali prava na njega tako da niko drugi nije mogao da ga uzme osim nas. Rekao sam mu: „Toni, ako ove godine ne potpišeš za nas – gotovo je. Neću više da dolazim i da te nagovaram. Mi moramo da nastavimo dalje“. Oni su izgubili prethodne večeri a ja sam ga gledao kako je plakao na terenu. Sedeo je tamo i plakao. Tada sam shvatio: „Čoveče, ovaj momak stvarno želi da pobeđuje“. Popričali smo i rekao sam mu da je vreme da nam se pridruži. Toni Kukoč je pristao na najveće smanjenje plate u istoriji NBA. Niko nije dolazio u NBA da igra za manje para nego što je prethodno zarađivao. Rekao sam da ću mu to nadoknaditi na svaki mogući način ali da prvi ugovor neće biti dobar. Odgovorio mi je: „Dolazim“.

Majklu i Skotiju nije se sviđalo što ste toliko pažnje poklanjali Toniju. To se nekako saznalo i oni su krenuli na njega na Olimpijadi.

 Bogami jesu.

Onda je on stigao u Čikago a oni su nastavili sa tim. Hteli su da ga ponize na treninzima.  Je li Toni ikada došao do Vas i rekao Vam da bi ova dvojica mogli malo da olade?

Ne. Kada su prvi put igrali protiv njega hteli su da ga izlože javnom poniženju. O tome su obojica javno pričali po medijima. Zatim su opet igrali protiv njega šest dana kasnije ali to je već bila druga priča jer je Toni znao šta mu se sprema. Ni reč nisam prozborio sa njim o tome. Igrao je mnogo, mnogo bolje drugu utakmicu. Kada nam se pridružio četiri meseca kasnije bio je još bolji igrač. Nikada, ni jednom jedinom rečju nije se požalio na treninzima. E sad, Majkl je umeo da se okomi na momke i da im kaže: „Nemate šta da tražite ovde i tako dalje“. Podsmevao bi im se, očekujući njihovu reakciju. Ništa nije mogao da izvuče iz Tonija. Toni je uvek imao istu, kamenu facu i igrao je svom snagom. Tako ja stekao njihovo poštovanje.

Najteža stvar koju sam morao da obavim u svojoj karijeri bio je odlazak kod Tonija kući da mu kažem da sam ga trejdovao. Najteža stvar koju sam ikada morao da uradim. Plakao sam…

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *