Draft class 2018: Deandre Ayton

Kraj ovogodišnje NBA sezone je ponovo bio isključivo po ukusu simpatizera Golden Stejt Vorijorsa i Džejmsovih hejtera: Dabsi su očekivano lako počistili LeBrona u finalnoj seriji, i namerno ne želim da kažem Klivlend Kavalijere jer osim Kralja ostatak ekipe nije postojao na terenu, i to zapažanje traje  duže od 4 meseca. Svi mi ostali, ne ofarbani navijačkim bojama, mogli smo da uživamo u verovatno najboljoj timskoj košarci u istoriji igre sa jedne strane, i nadljudskim naporima jednog čoveka sa druge strane. Nedostatak rezultatske neizvesnosti po malo  kvari utisak vanvremenskih košarkaških dešavanja leta Gospodnjeg 2018.

Kako smo svi već u Januaru znali ko će da bude šampion,  više sam počeo da se bavim koledž košarkom, a kompletnu pažnju sam u tom pravcu usmerioposle onih 1 – 0 za Kavse u JR – ovim mislima…

Kako većina košarkaških portala predviđa, a zajedno sa najznačajnijim košarkaškim novinarima današnjice,  Deandre Ajton, bivši igrač Arizona Stejt Univerzitea, biće prvi pik ovogodišnjeg drafta. Momak igra na poziciji visokog krila, visok je 216 cm i težak 113 kg. Pre nego što je došao na Arizonu, igrao je za Balboa Osnovnu školu u San Dijegu gde je obe godine, koliko je tamo proveo,  beležio 20+ poena i 10+ skokova uz 3.8 blokada u prvoj,  odnosno 3.5 blokada u drugoj godini.

Svoju frešmen godinu koledž košarke završava kao najbolji u istoriji Univerziteta u gotovo svim statističkim pokazateljima, posle čega biva biran u All American tim.

Treba napomenuti da se radi o One and Done igraču, da smo ga gledali u 35 utakmica, te da je statistika 20 ppg, 11 rpg, 2 bpg uz 61% za 2 i 34% za tri, izvađena iz relativno malog uzorka.

Ono što primećujemo analizirajući igru ovog igrača je to da momak ima više ofanzivnih nego li defanzivnih kvaliteta. Napadački, ima vrlo dobar rad nogu na niskom postu, pa deluje da iako je veći od konkurencije prednost ipak stiče zbog veštine a ne snage. Naravno da efikasnost dolazi i zbog skočnosti i zbog sposobnosti da poentira i levom i desnom rukom. Činjenicu da je više korišten kao pik&rol igrač, i to češće kao neko ko širi posle bloka, sebi objašnjavam mišlju da je to forsirano u cilju što bolje pripreme za NBA gde više gotovo da nemamo igrače na ovoj poziciji koji dominiraju igrom leđima…kao recimo Dankan, Olajdžuon, Barkli nekada.

Trčanje u tranziciji, kada govorimo o napadu, se može oceniti da je na NBA nivou.

Što se tiče šuta, poseduje sasvik korektnu mehaniku izbačaja i deluje mi da je nešto što se može dovesti do visokog nivoa. Ceo pokret izgleda sasvim korektno, bez krivljenja, padanja na jednu ili drugu stranu, izbacivanja laktova ili iseckanih kretnji. Ono na čemu treba najviše raditi je donošenje odluke kada šutnuti a kada ne, no to će doći s’ vremenom.

Izlazni pasovi su sasvim korektni, dok oni koji bi se mogli opisati kao ekstra pas na slobodnog čoveka po nekad kasne. Ovo je naravno posledica sporih odluka da li treba uputiti šut ili proslediti loptu na slobodnog čoveka.

Što se tiče odbrane, lošiji je nego Karl Entoni Tauns pri ulasku u ligu. Kolega reče da je kao Jokić, na šta ja odgovorih da naš Jokara bar ne pravi And 1 situacije jer ne skače po ljudima kad god se neko približi na dva metra od koša. Elem, Aytonova najslabija strana je defanziva koja je po nekad i na „kriminalnom“ nivou.

Moj lični utisak je da momak odluta mislima u trenutcima kada bi trebao da štiti obruč, jer po nekad tako dobro postavi telo i zaustavi igrača, da je pomenuti utisak jedini moguć. Često ne gleda igrača koji ima loptu, pa čak nije ni svestan koja je strana akcije, te je iz ovog razloga Arizona primila veliki broj lakih poena.

Što se tiče skokova, uočava se veliki broj ofanzivnih skokova što samo potvrđuje moju teoriju da ga iz nekog razloga igranje u defanzivi mnogo ne interesuje. Pik brani kriminalno, i nije mi jasno zašto se insistiralo da se igra Hard Hedge gde je cilj na igrača sa loptom izaći agresivno, što je naš glavni akter i radio ali jako retko promišljeno i u stavu, pa se posle vrlo često nalazio u situaciji da ispada već u prvom driblingu što je samo dovodilo do situacija u kojima protivnik ima višak.

Finiks je verovatno najbolja sredina za njega. Igraju brzu košarku bez mnogo odbrane sa težnjom da napade završavaju što pre. Ovaj način će sakriti njegove nedostatke a istaći njegove kvalitete, ali isto tako mislim da mu neće pomoći da napreduje. Plašim se da će postati „empty calories“ igrač, što daje po 20 poena i lepo izgleda na terenu ali njegova ekipa gubi po 30 razlike jer nisu u stanju da bilo šta odbrane.

Viktor

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *