Brojevi tako kažu… a oni ne lažu!

 

Okom napredne statistike, Jokić je među najboljim igračima lige. Možda je prerano i preterano svrstavati ga uz najveće zvezde ali Nikoline statistike, tradiocionalna i napredna, to neumoljivo čine.

Sinoć su Lejkersi nosili dresove iz ’87 godine i slavili 30 godina od osvajanja titule. Međutim, Nagitsi su igrali kao Medžikova šampionska ekipa: sa puno dodavanja i dobrim kretanjem lopte. Rezultat na kraju prve četvrtine bio je 40-26 za Denver (u prvih 12 minuta ekipa iz Kolorada trojke je šutirala impresivnih 6/7). Nažalost, Nagitsi su i odbranu igrali kao ekipa iz osamedesetih godina prošlog veka – u to vreme defanzivna igra smatrana je dekadentnom – defanzivna igra je oscilirala između nade i neverice tj. između sasvim očajne (loše kretanje, spuštene ruke i oblak iznad glave na kom stoji „neće valjda da pogodi i ovo“) i samo loše (malo bolje kretanje, loše preuzimanje a na oblačiću piše „digao sam mu ruku, promašiće“). U zadnje tri utakmice Denver je najefikasnija ekipa lige: protiv Indijane su postigli 140 poena, 125 protiv Orlanda i 126 protiv Lejkersa. U isto vreme primili su dva puta po 112 i 121 protiv ekipe iz LA. Dakle, Denver u tri poslednje utakmice ima najbolji napad i najgoru odbranu u ligi! Neko je umesno primetio: „kada igrači Denvera igraju efikasno, oni sebi daju za pravo da uopšte ne igraju odbranu“.

Protiv očajnih Lejkersa (izgubili su 20 od zadnjih 25 utakmica) svi igrači iz početne petorke imali su dvocifreni učinak i ukupno su postigli 103 poena! Jokić je bio najbolji igrač na utakmici sa 29 poena, 15 skokova i 3 blokade. Iako nas već navikava na učinak olstar igrača, sinoć smo mogli da vidimo nešto novo u igri Denvera. Jokić je, u ključnim trenucima, iako je po godinama među najmlađim u timu, pokazao iskustvo dostojno veterana. Zahvaljujući sramno lošoj odbrani bekovske linije Denvera, utakmica protiv Lejkersa ušla je u neizvesnu završnicu. Iskustvo nas je naučilo da Nagitsi obično gube takve, već „dobijene“ mečeve. U zadnja 4 minuta, cela ekipa se okrenula Nikoli a on je odigrao sjajno: imao je 4 poena, 4 skoka (3 u napadu) i 1 asistenciju.

Prošlo je mesec dana kako je Meloun vratio Jokića u startnu petorku a Denver ima pozitivan učinak od 8 poebeda i 7 poraza. Igrači koji su najviše profitirali time što igraju uz Nikolu su Emanel Mudiej i Kenet Farid. Mudiej je u zadnje dve utakmice imao ukupno 19 asistencija, čime je konačno počeo da igra i plejmejkera. Uprkos tome što je na mestu tradiocionalne jedinice, teško je moglo da se govori o njegovom kreiranju igre i vođenju napada. Čini se da se to polako menja. Farid je donedavno imao mučnu sezonu: njegovo ime se redovno spominjalo u svim potencijalnim trejdovima Denvera, a slabe igre neprestano su smanjivale vrednost takvog trejda. Onda je Meloun rešio da ga vrati u petorku, ali ovaj put pored Jokića, a Farid opet igra kao zver pod koševima. U stvari, samo nas je podsetio zašto nosi nadimak Manimal.  Meloun je napokon pronašao krilnog centra čija igra savršeno odgovara Jokićevoj. Nevolja je u tome što se ta kombinacija nametala od početka, ali Meloun je nije (na vreme) video. Farid u zadnje tri utakmice, od kojih je dve započeo, iz igre šutira neverovatnih 25/30 tj. 82,3%!!! Promena je vidljiva ne samo u statistici već i u njegovom govoru tela: Manimal uživa da igra sa Jokićem, čak je počeo da dodaje lopte i vodi kontre kao mladić iz Sombora!

Treneru Majku Melounu trebalo je pola sezone da shvati ono što su svi u državi Koloradu znali pre njega – da je Jokić najbolji visoki igrač Denvera i da mora da dobije više minuta. Takođe, moralo je da prođe pola sezone dok nije pronašao odgovarajuću petorku za Farida. Čini se da mu neće biti dovoljna ni cela sezona da shvati rotacije igrača i kako da pokrene rezerve. Igrači sa klupe uglavnom igraju sa ostalim rezervama, čime najčešće gube priliku da dele parket sa Jokićem. Zato imaju prilike da igraju sa Nurkićem – Jusuf u ovom trenutku prolazi kroz težak period jer ne zna da li će biti trejdovan – koji ne samo što ne pomaže svojim saigračima, već svojom frustriranošću ne pomaže ni sebi. Nurkićev govor tela je toliko očajan da se postavlja pitanje koliko će još Majk Meloun imati strpljenja za njega. Denver ima spremno slobodno mesto rezernog centra za njega ali deluje kao da Bosanski medved nije zadovoljan statusom igrača sa klupe.

Svi koji gledaju Denver sa dobrim razlozima ističu Jokićevu nesebičnost i pregled igre – što se zarazno prenosi na sve oko njega (pitam se kada ćemo početi da govorimo o jednoj kulturi koja nastaje kao posledica Nikolinog stila igre?) – ali malo se spominje njegova efikasnost: po procentu šuta iz igre Džoker je trenutno na petom mestu sa 59,1%. Ipred njega su tradiocionalne petice (Hauard, Džordan, Gober i Adams) koje nikada ne pokušavaju da postignu koš izvan reketa a većinu šuteva završavaju zakucavanjem. Među prvih deset igrača samo Kevin Durant i on redovno uzimaju šuteve na koš van reketa ili iza linije za tri poena. Kada pogledamo naprednu statistiku i kategoriju True Shooting Percentage (Istinski procenat šuta – računaju se procenti šuta za dva i tri poena i slobodna bacanja) Jokić je sa 65% na devetom mestu, opet iza Duranta. Još jednom su KD i on jedini igrači sa te liste koji uzimaju šuteve izvan reketa. Kada računamo samo igrače koji na terenu provode 25 i više minuta (dakle, uzimamo u obzir samo one koji u proseku uzimaju 10 i više šuteva na koš) Jokić je na petom mestu. Statistički parametar koji najbolje „snima“ učinak igrača i adekvatno nagrađuje svestranost je PER tj. Players Efficiency Ratign  (Rejting efikasnosti igrača – dobija se prilično prostom metodom: sabiraju se poeni, skokovi, asistencije, blokade, a oduzimaju se promašeni šutevi, promašena slobodna bacanja i izgubljenje lopte i meri se učinak igrača po minutu). Prosečni PER lige je oko 15. Najbolji PER, sasvim očekivano, ima Rasel Vestbruk 29,73, slede ga Entoni Dejvis i Kavai Lenard sa 28,36, iza njih je Adetokumbo sa 28,22, Džejms Harden je peti sa 27, 83. Jokić je 13-ti sa učinkom od 25, 32. Ispred njega nalaze se najveće zvezde lige. Ipak, od prvih 13 igrača, Jokić je proveo daleko najmanje minuta na parketu (u proseku Nikola provodi 10 minuta manje od svih igrača ispred njega), uz to Nagitsi, u poređenju sa ostalim ekipama, koriste Jokića daleko manje nego ostale ekipe svoje zvezde. Takozvani Usage Percentage (Procenat upotrebe – formula meri koliko ekipa koristi igrača dok je na parketu) Rasela Vestbruka ove sezone najveći je u istoriji 42,35 i dvostruko je veći od Jokićevog 21,5. Takođe, Nikola je 14 utakmica počeo sa klupe a sve do polovine decembra morao je da deli minute sa Nurkićem.

Okom napredne statistike, Jokić je među najboljim igračima lige. Možda je prerano i preterano svrstavati ga uz najveće zvezde ali Nikoline statistike, tradiocionalna i napredna, to neumoljivo čine. Uzgred, u zadnje tri utakmice Jokić u proseku postiže 27 poena, hvata 12 lopti i deli 4 asistencije. Sa njim na terenu Denver je u proseku bio bolji od protivnika za čitavih 26 poena! Nagitsi su u seriji od tri vezane pobede a centar naše reprezentacije ističe snažnu kandidaturu za igrača nedelje u Zapadnoj konferenciji.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *