Bil Simons Vins Karter

Donosimo vam deo iz legendarne „Knjige o košarci“ Bila Simonsa u kom on nimalo ne štedi Kartera. Simons je pre par godina napisao još jedan tekst o Vinsu gde je malo ublažio svoje stavove zbog Karterove igre u Dalasu i Memfisu.

83.Vins Karter

Rezime: 19 godina, 9 kvalitetnih, 8 puta učesnik Olstara, ruki godine ’99… top 10 (’01), top 15 (’00)… trogodišnji vrhunac: 26-4-4, deset uzastopnih sezona sa 20 i više poena… Plejof: 19-5-4 (82 utakmice)… Plejof rekord: najviše trojki u jednom poluvremenu (8)

Nikada nisam voleo darovite ofanzivne zvezde koje nikoga ne mogu da čuvaju, zajebavaju čitave gradove i podižu svoju igru tokom takmičenja u zakucavanja umesto u plejofu. Kad smo kod toga, u svojih prvih 11 godina Vins nijednom nije prošao drugu rundu plejofa. Još čudnije, njegov rođak Trejsi Megrejdi nijednom nije prošao prvu rundu. Ne čudi što se godišnja utakmica njihovih porodica u softbolu iznenada okončava pre poslednje deonice. Vinsova karijera bila je naročito nepodnošljiva iz mnogo razloga. Njegov najčuveniji trenutak? Monstruozno zakucavanje preko Frederika Vajsa na Olimpijadi 2000. godine. (Stvarno, šta još treba reći kada nečiji najčuveniji potez u karijeri uključuje i Freda Vajsa?[1]) Prvo dokazivanje u plejofu? Spektakularni obračun iz 2001. protiv Ajversona, kada su obojica imali partije od po 50 poena u trećem i četvrtom meču, a serija se završila kad je u sedmoj utakmici Vins promašio šut uz zvuk sirene (Toga dana, Vins je zakupio čarter let da bi lično prisustvovao dodeli diploma na Univerzitetu Severna Karolina, a onda se vratio u Filadelfiju. Priča savršeno opisuje Vinsa Kartera – stavio je sebe ispred tima, a oni su izgubili.) Njegova večita osobina? Uvek je glumatao povrede pri sudarima a frazu “pao je kao da ga je pogodio metak” obogatio je novim značenjem. (Nikome u istoriji NBA više navijača nije dobacivalo “Diži se, pičkice!”) Njegovo nasleđe? Prvi je na listi “tako talentovan, ali trebalo je da bude mnogo bolji” igrača svoje generacije.

U svakom slučaju, nije me sve ovo zauvek okrenulo protiv njega. Tokom 2005. razočarani Vins je tenkovao u toj meri u dresu Toronta – uništvajući svoju trejd-vrednost iz nepoznatih razloga – da su Reptorsi morali da se zadovolje ponudom Nju Džersija: Alonzo Morning (čiji ugovor su morali da otkupe), Erik Vilijams, Aron Vilijams i dva pika iz drugog kruga. Nije bilo teško predvideti da je Toronto naneo sebi veliku štetu jer nije očistio prostor za plate i nije dobio  kvalitetne mlade igrače ili pikove zauzvrat.[2] Eto koliko očajni su bili. Retko je neki profesionalni sportista pokazivao takvu neosetljivost prema navijačima. Evo šta sam napisao posle gledanja Kartera kako tenkuje tokom utakmice između Reptorsa i Klipersa par nedelja pre trejda:

“Pre početka utakmice, tokom rituala “okupili smo se u krug i zajedno skačemo”, Kris Boš je slučajno malo zakačio Vinsa po glavi, a on je dramatično ustuknuo par koraka da proveri je li sve u redu, a onda se vratio među saigrače sarkastično namršten. Pogodio je prvih pet šuteva, zatim je udario desnom rukom u Mageta, i ostatak utakmice proveo dodirujući ruku, pregledajući je i psujući u sebi… samo na njega liči da zaboravi da ga ta ruka boli kad god je postigao koš. Kad se pre jednog tajmauta naljutio što nije dobio loptu, poleteo je ka klupi i odbio petaka Danijela Maršala. To se nije prekidalo. Zaboravite na to da Vins ne igra odbranu; ne daje sve od sebe; šuta svaki put kad dobije loptu (23 šuta za 26 minuta protiv Klipsa); izbegava kontakt čak i pri ulazima. Njegova ćudljivost uticala je na svakoga u timu. Očigledno je da traži da ga trejduju – igra taman dovoljno da niko ne može da pomisli da sabotira svoju ekipu, ali glumi sasvim dobro da svi vide koliko je nesrećan. U jednom trenutku, pomislio sam da će Rejfer Olston da ga udari”.

Tri meseca kasnije, Vins je uskočio u Mašinu za podmlađivanje u Nju Džersiju i priznao je da je u Torontu prestao da se trudi – ne zezam, priznao je ovo – verovatno da bi iznudio trejd, što predstavlja jedno od najdepresivnijih otkrića u modernoj istoriji sporta.[3] U svakom slučaju, tu se krije jedan od razloga što sam napisao ovu knjigu: za pedeset godina, ne želim da neki NBA fan listajući NBA vodič naiđe na ime Vinsa Kartera i pomisli da se radilo o vrednoj NBA zvezdi. Jer, on to nije bio. Naprotiv, radi se o momku zbog koga sam 2004. napisao sledeće redove:

“Sad, kad su Soksi osvojili šampionat, ovo je moja nova želja za sportsku 2004: dok gledam šta se dešava sa Vinsom i Reptorsima, voleo bih da jednom u mom životu tim kaže “Znaš šta? Zajebi. Potpisao si ugovor da budeš nosilac naše franšize a sad ne želiš da ispunjavaš svoje obaveze? Dobro. Sedećeš na klupi. Ne brini, platićemo te. Dobićeš svoje čekove, ali nećeš igrati narednih pet godina. Od tebe ćemo napraviti primer. Nikada više nećeš igrati za nas, niti za nekog drugog”. Zamislite to. Vins prognan na klupu, utakmica za utakmicom, mesec za mesecom, dok se ne sredi i prestane da kuka jer igra u Torontu. To bi bio sportski ekvivalent slanja zatvorenika u samicu. Zar ne bi svi NBA fanovi počeli da navijaju za Toronto posle toga?”

Ova priča ima srećan kraj. Kad god Vins igra u Torontu, navijači mu zvižde kao da se radi o povratku Bernija Medofa na njujoršku berzu. Navijači mu zvižde tokom cele utakmice. Ne staju nijednog trenutka. Iz nekog razloga, to budi najbolje u Vinsu – igra sa strašću i ponosom a tu i tamo pogodi i neki koš za pobedu. To je savršen epitaf njegove karijere – momka su inspirisali samo navijači koji su ga mrzeli – uz činjenicu da je Vins uživao ogromno poštovanje drugih igrača, ne zbog svoje igre nego zbog jedinstvenog talenta. Od svih igrača u poslednjih petnaest godina, samo se za Vinsa mislilo da može da uradi sve što poželi. Osim što je njega konstantno bolelo dupe za sve. Jednog dana ćeš zažaliti zbog toga Vinse. Uveravam te u to.[4]

[1] Znate da ste nagrabusili kad vas bivši saigrač Kion Klark nazove precenjenim uz podsećanje da su Reptorsi 2002. igrali bolje bez njega (uzgred, to je činjenica). Nije baš da je Kion redom kritikovao sve oko sebe.   Radi se o igraču koji pola vremena nije znao gde se nalazi. Taj momak je uhapšen zbog posedovanja marihuane tokom leta 2002. što je vodilo do jednog od mojih omiljenih zamišljenih NBA scenarija svih vremena: Kionov agent žonglira sa ponudama od 20 miliona dolara za slobodnog agenta, kad prima poziv od Kiona, koji mu kaže “Čuj, ovo je moj jedini telefonski poziv, ne spuštaj mi slušalicu…”

[2] Nećete verovati, ali generalni menadžer Rob Bebkok je ubrzo posle ovoga dobio otkaz.

[3] Pred početak plejofa napisao sam sledeće: “Pre neki dan moj ortak Gas me je pitao “da li je nekada neki igrač dobio Nagradu za najveći povratak u istoj sezoni”. Trebalo bi njemu da damo tu nagradu, uz još jednu – Najveći podsetnik da smo idioti što pratimo profesionalni sport.

[4] Kad sam napisao ovaj odeljak knjige, sa ortakom Salom sam otišao na utakmicu Klipsa i Netsa. Vins je igrao kao car i završio je utakmicu sa 42 poena. U jednom trenutku Sal je rekao, kao da se radi o činjenici, “Opa, Vins se stvarno trudi večeras”. Kad navijači primećuju da se trudite, sto posto niste ostvarili vaš igrački potencijal.

2 replies
    • koraci
      koraci says:

      Hvala Dragane!

      Nikada se ne zna gde će se ovo naše putovanje završiti, najbitnije je da li ćemo imati čitalaca ili ne.

      Hvala puno na podršci!

      Odgovori

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *