Bil Simons: Čarls Barkli/Karl Meloun

Iz košarkaške Bibilje Bila Simonsa donosimo vam njegovo poređenje karijera Čarlsa Barklija i Karla Melouna.

19.ČARLS BARKLI

Rezime: 16 godina, 12 kvalitetnih, 11 puta Olstar… ’93 MVP… ’90 drugi u izboru za MVP-ja…Top 5 (’88, ’89, ’90, ’91, ’93), Top 10 (’86, ’87, ’92, ’94, ’95), Top 15 (’96) … najbolji skakač u sezoni  (1x) … trogodišnji vrhunac: 26–13–4 … najbolji igrač u jednom finalisti (’93 Sansi), 27–14–4 (24 utakmice) … ’90 Plejof: 25–16–4 (10 utakmica) … ’94 Plejof: 28–13–5 (10 G) … član ’92 Drim Tima … karijera: 22.1 poena, 11.7 skokova (20th ), 54% šut iz igre … Plejof: 23.0 poena, 12.9 skokova,   51.3 % šut iz igre (123 utakmice) … član kluba 20 poena-10 skokova

 

  1. KARL MELOUN

Rezime: 19 godina, 17 kvalitetnih, 14 puta Olstar … MVP: ’97, ’99 … ’98 drugi u izboru za MVP-ja … Top 5 (’89, ’90, ’91, ’92, ’93, ’94, ’95, ’96, ’97, ’98, ’99), Top 10 (’88, ’00), Top 15 (’01) … član najbolje odbrambene petorke (3x) … 2 puta Olstar MVP … trogodišnji vrhunac: 30–11–2 … karijera: 25–10, 52% šut iz igre, 74% slobodna bacanja … Plejof: 25–10, 46% šut iz igre (193 utakmice) … dva puta najbolji igrač u finalisti (’97, ’98 Džez)… član ’92 Drim Tima … karijera:  najviše pokušanih i ubačenih slobodnih bacanja; poeni (II); skokovi (VI); odigranih utakmica (IV); minuti (II), 25.0 poena po meču (X), 10.1 skokova po utakmici (XII), 52% šut iz igre … jedan od dva člana kluba 35-14

 

Recimo to ovako: ne biste imali visoko mišljenje o meni da nisam uporedio Barklija i Melouna, zar ne? Ne smemo to da dozvolimo. Bez daljeg odlaganja…

Nadimak. Čarls je bio “Brdo koje skače”, “Ser Čarls”, “Čak Vagon”…imao je nadimaka skoro kao Apolo Krid. Nijedan se nije zadržao. Iz nekog razloga, izgleda da se “Čak” (kako mu svi danas tepaju) danas računa kao nadimak, ali to je samo ime. U međuvremenu, Meloun je bio “Poštar”, pseudonim koji je dobio drugi značenje tokom plejofa ’97 i ’98 kada su ga novinari-seratori, gde ubrajam i sebe, nazvali “Poštanska prevara”.  Pobeda: Meloun.

 

Trajanje. Barkli je propustio 121 utakmicu između ’91 i ’99. Meloun je imao 10 sezona u kojima je igrao 82 utakmice i sedam sezona sa 90 i više utakmica (sa plejofom), a u 18 sezona sa Jutom propustio je samo 10 utakmica. Čik pogodite koji momak je fanatično trenirao a koji je jeo prženu hranu, popio tone piva i krvario pretop. Pobeda: Meloun.

 

Loša sreća. Barkli je igrao finale Istoka kao ruki pre nego što je Toni povredio nogu, Dok ostario a Mozis umorio. Uz sve to, Fila nije sasvim paničila – zajebali su Čaka trejdom prvog pika sa drafta ’86 za Roja Hinsona i 750 000 dolara (zašto nisu uzeli Breda Doertija?), onda su Mozesa dali za Džefa Rulanda i Kliforda Robinsona u jednom od pet najgorih trejdova ’80-ih koji nije uključivao Teda Stipina. To je značilo da siroti Čak mora da tegli niz neinspirativnih Filinih timova pre nego što ih je primorao da ga trejduju u Finiks. Barkli je imao dobre saigrače u ostatku karijere, ali tada je već imao 30 godina a nivo holesterola mu je dostigao 522. Što se tiče Melouna, njegov ortak Stokton brinuo se za njega skoro dve decenije i bio mu je pomoćnik u jedno 700 000 visokih blokova. Nešto mi govori da bi se Barkli rado vratio u 1984. i zamenio se sa njim[1]Kad malo bolje razmislim, Barkli i Solt Lejk Siti zajedno, bili bi kao Kurt Kobejn i Kortni Lov: podjednako smrtonosan i zatrašujući spoj u svakom pogledu. . Pobeda: Barkli.

Odeća na dan drafta: Barkli je nosio sportski sako sa dvorednim kopčanjem i odgovarajućem kravatom zbog čega je podsećao na domara u bioskopu ili čuvara kazina kome ponestaje posla. Meloun je nosio srebrno-plavi sako sa plavom košuljom, krem pantalone i ružičastu kravatu koja se pružala samo do pupka. Da kažemo ovako: Barklijeva odeća je bila smešna, ali Melounov izgled doveo bi me do suza i posle 24 sata [2]NBA bi trebalo da organizuje dobrotvornu večeru na kojoj bi svaka zvezda morala da se pojavi u odelima kakva su oni nosili tog dana. Mogli bi da prodaju karte za 10 hiljada dolara, ja bih bio spreman da platim 20 samo da budem u sobi. “Hakime, sviđa mi se tvoj smoking sa mature ’84! Izgleda sjajno!”. Nema nadmetanja. Pobeda: Meloun.

Sposobnost završavanja u tranziciji: Svi su se plašili da se postave Melounu za faul u napadu; građen kao odbrambeni igrač američkog fudbala Karl je bio odličan u završnici sa uvek ispruženom desnom nogom (poruka je bila sledeća: “Ovo ide pravo u vaša muda ako stanete ispred mene”). Međutim, znate šta? Ne može da prevaziđe Barklija iz prvih godina u Fili, jer je Čarls bio zastrašujuća mešavina moći i finese, čak ni on nije znao kako se nosi sa tim. Gostio se Birdovim ekipama jer su njima nedostajale atlete koji bi mogli da izađu na kraj sa njim u tranziciji, posebno kad bi uhvatio loptu i krenuo u one ludačke pohode preko celog terena koji su se obično završavali tomahavkom sa dve ruke, posče čega bi Spektrum doživeo erupciju. To je njegovo nasleđe, bar po meni. Probudite me kad nađete nekog ispod dva metra koji više liči na pomahnitali voz. Niko nije izazvao veći broj igrača da se boje za sopstveni život od Barklija; ne znam da li postoje statistike za nešto tako glupo, ali kladim se da se niko nije usudio da se postavi Čarlsu za faul u napda između 1984. i 1991. To se nije dešavalo. Čovek je bio kao sila prirode. Prednost: Barkli.

Najveća snaga u igri: Mozis je bio najbolji skakač u napadu kog sam gledao; Barkli je odmah iza njega[3]Godine ’86 Čak i Mozes su bili drugi i treći u ofanzivnim skokovima. Kad su ih razdvojili, Čak je završio prvi a Mozes četvrti ’97; ’88 i ’89 bili su na prvom i drugom mestu; onda je Mozes bio prvi a Čarls drugi ’90. Zašto je Fila rasturila istorijiski skakački duo? Zato što su većina dirketora u NBA čisti idioti! Odavno vam to govorim. . Od ’87 do ’90, Čak je u proseku imao skoro pet skokova u napadu. Uhvatio je 510 ofanzivnih skokova u 123 plejof utakmice. Vlasnik je NBA rekorda za najviše ofanzivnih skokova u poluvremenu (13) i u jednoj četvrtini (11). Jesam li spomenuo da je bio visok samo 198 cm? Kada ćemo opet gledati nešto tako? Što se tiče Melouna, usavršio je postavljanje visokog bloka bolje od bilo koga drugog ikada. Koliki deo tog upeha potiče od toga što je dobro znao šta će Stokton odigrati? Ogroman. Ali, to je postala jedna od nezaustavljivih akcija u istoriji…osim ako je ostalo dva minuta do kraja velike utakmice. Prednost: Meloun.

Utakmica koja ih najbolje definiše: Za Barklija, to je svakako rasturanje Golden Stejta u plejofu ’94 kada im je dao 56 poena, to se desilo odmah po izlasku Veberove reklame za patike na kojoj je bio klip Veberovog zakucavanja preko Barklija. To je jedna od mojih deset omiljenih utakmica “Hardwood Classicsa”, razvaljivanje epskih proporcija. Za Melouna, nažalost, to  je prva utakmica Finala ’97 – samo što mu je uručena MVP nagrada, on se ukenjao i promašio dva slobodna bacanja za prednost Jute u zadnjih 20 sekundi a Džordan je pogodio koš za pobedu. Nikada više nismo ozbiljno uzimali Poštara kao MVP-ja. Bar ja nisam. Prednost: Barkli.

Rekord koji ih definiše: Ili “15 ubačenih šuteva iz igre za jedno poluvreme plejof utakmice” ili “najviše ubačenih poena 90 minuta pošto je smazao 100 pilećih krilaca” za Barklija. Ne mogu da odlučim. Za Melouna, to je definitivno njegovih “12 sezona sa 2000 i više poena”, rekord koji će Lebron oboriti 2017. Prednost: Meloun.

Najbolja priča o njihovoj žestini: Meloun je osvetio Ajzejino rasturanje Stoktona sa 44 poena zlobnim udarcem laktom u Ajzejinu arkadu zbog čega bi danas dobio suspenziju od 35 utakmica[4]Meloun i Stokton se nalaze odmah iza Lambira i Mahorna i tik ispred Ejndža u Top 5 najprljavijih igrača iz Džordanove epohe. To je istina. Znam da se negde nalazi osmogodišnji Mormon koji upravo sada plače vrišteći “Neeee! Neeee!” Ali, ovo je istina. Izbaciću Solt Lejk sa liste gradova kad budem promovisao knjigu. . Barkli se nije tukao samo sa Šekom (nije greška u štampi), tukao se sa Pistonsima ’90 u makljaži koja se prenela na prva dva reda tribina u Detroitu čime je postao duhovni predak Artestovog ispada (pri čemu je Čak udario jednog navijača). Ako krenete u tuču, hteli biste jednog od njih dvojice na vašoj strani…ali Čak je bio žešći. Prednost: Barkli.

Nenamerna komedija: Iz nekog razloga, obojica su bili sjajne mete za imitiranje. Moj nekadašnji šef Kimel mogao je dobrih 15 minuta da priča kao Meloun; potrebno je da dubokim  govorite o sebi u trećem licu, koristite isprekidane rečenice u prezentu, ubacite malo južnjačkog akcenta i upotrebljavate duple negacije[5]Na primer: “Karl Meloun nimalo ne voli da voli HIV. Karl Meloun neće da brine da ga neko ne udari Karla Melouna u oko”. . Za Barklija, potrebno je da zvučite kao Muhamed Ali oko 1973. posle četiri ture pića, onda da se neprestano ponavljate i započinjete rečenice predlozima poput “Najpre…” i “Pod jedan” Iskreno, ne mogu da se odlučim. Prepustio sam to Kimelu. Njegov izbor? “Karl Meloun voli da se zeza. Karl Meloun je uvek govorio “smeh je najbolji Meksikanac”. Ni sam ne bih to umeo bolje da sročim. Prednost: Meloun.

 

Defanzivne slabosti: Meloun se sa godinama popravljao i postao je član idealnog odbrambenog tima posle polovine svoje karijere, čak je postao i odličan igrač u piku/skoku i odbrani u Lejkersima ’04: fenomenalno je čuvao Tima Dankana u drugom krugu plejofa, zadržao ga je na samo 17, 5 poena i 38% šuta iz igre u poslednje četiri utakmice (sve su dobili Lejkersi). Onda je povredio koleno u seriji protiv Minesote i uništio je nade Lejkersa da će osvojiti titulu. Šteta. Što se tiče nižeg Barlija, njegova odbrana na postu kretala se od konstanto loše do potpuno očajne, iako bi sakupio pristojan broj ukradenih lopti, blokada i banana koje bi preokrenule tok utakmice. Barklijev kriptonit bili su visoki krilni centri sa dobrom igrom na niskom postu (tipa Mekhejl/ Dankan). Tada se prebacio u modus: “Sranje, moraću da dam više koševa od ovog tipa”. Velika prednost: Meloun.

Visprenost kako su izašli na kraj sa muškim problemom ćelavosti: Barkli je lukavo obrijao glavu; Meloun je dugo negovao izgled Eda Herisa, a glavu je obrijao tek krajem devedesetih (ali ne pre nego što je reklamirao preparate za ćelavost). Prednost: Barkli.

Vrhunac: Koristićemo Melounovu MVP sezonu iako sam besneo na nju kroz knjigu: 64 pobede, 27,4 poena, 9,9 skokova, 4,5 asistencija, 55% šut iz igre i članstvo u najboljoj defanzivnoj petorci, koje ne treba nipodaštavati čak i u razvodnjenoj ligi. Što se tiče Barklija, koristićemo onu skrivenu ali fenomenalnu sezonu ’90 kada je u proseku imao 25-12-4 u očajnom timu Filadelfije[6]Da li bi Kevin Garnet dobio 49 utakmica i bio prvi u diviziji igrajući sa Džonijem Dokinsem, Ronom Andersonom, i već matorim Majkom Gminskim i skoro gotovim Rikom Mahornom u tako kompetitivnoj sezoni? Ni slučajno.

i doveo ih do šampiona divizije, iz igre je šutao čudesnih 60%  iako je glupavo pokušao 92 trojke (i ubacio 20). Shvatate li da je Barkli ubacio 686 od 1085 šuteva te godine? To je 64%! U jednoj od najkompetitivnijih sezona u istoriji lige! A nije mao ni dva metra. Prednost: Barkli.

Sposobnosti u ključnim trenucima: Obojica su imali fatalne mane: Meloun je rutinski i slavno postajao sve manji kako se utakmica bližila prelomnom trenutku; Barkli je verovao da je bolji nego što je bio. Uvek mu je više prsitajalo da bude Toni Almeida nego Džek Bauer, Čak se poredio sa Džordanom i hteo je da dominira u neizvesnim utakmicama kao MJ…a to se obično završavalo sa propašću njegovih timova na kraju. Eksplozije poput one od 56 poena protiv Golden Stejta retko su se dešavale, ali Čak se uvek u prelomnim trenucima ponašao kao da ima pune džepove takvih poteza. Pogledajte neke od tih plejof utakmica između ’93 i ’95: da je Čak dodavao loptu u ključnim trenucima umesto što je šutao glupave trojke[7]Statistika koja to najbolje pokazuje: u 44 plejof utakmice imeđu ’93 i ’95 on je šutao 124 trojke i pogodio je samo 33 (27%). To je ponižavajuće. Kaznio bih ga 10 hiljada po trojci., pokušavao da krene u kontru izvodeći rutinu “Uzimam loptu i zaustavljam naš napad na 6 sekundi dok ne vidim šta ću da uradim”, Sansi bi uzeli bar jednu titulu. Ali, on to nije umeo. On je uvek hteo da bude Glavni Čovek iako nije bio takav igrač. Zbog toga nema prsten. Štaviše, verujem da ste veće šanse za hipotetički prsten imali sa Melounom nego sa Barklijem – poput Garneta, Meloun je uvek tajno znao gde mu je mesto. Barkli nije. Prednost: nerešeno.

Fatalni nedostatak: Melounova rutina jelena uhvaćenog farovima u velikim utakmicama. Uvek je nanovo bio slab kad je bilo najvažnije (prva utakmica finala ’97 i šesta iz finala ’98 najbolji su primeri), a nemoguće je zaboraviti kako ga je Bil Volton sa NBC-ja kritikovao uporno ponavljajući napuklim glasom “šta se desilo sa Karlom Melouuunom?” Ali, znate šta? To mogu da mu oprostim. Mnogi veliki igrači nisu imali “to” u sebi. Sledeće ne mogu da im oprostim: Barklijevo odbijanje da oladi sa žurkama i dovede se u odgovarajuću formu; da je to radio njegova karijera bila bi bolja za bar 15%. Kada je Pipen odapeo strele na Barklija zbog njegove loše fizičke forme posle njihovog nesrećnog braka ’99, Ron Harper je branio Skotija sledećim rečima: “Svi znamo da je Čarls strava lik, ali on svake godine priča o osvajanju titule a na trening kamp dolazi potpuno van forme. To pokazuje kakav je on čovek. Pip želi da pobedi. Ako ne radite ono što se od vas očekuje, on će vam to staviti do znanja”. Ups. Barkli je bio u dobroj fizičkoj formi u prve dve sezone u Finiksu i to je bilo to. [8] Ovo bi obezbedilo Čaku pobedu nad Melounom, ali njegova sklonost za bančenjem i druženjem sa saigračima do sitnih časova čine ga privlačnijim. MJ bi obožavao da igra sa Barklijem, ali bio bi produktivniji sa Melounom.. Meloun je bio u formi dobre dve decenije. Velika prednost: Meloun.

Ličnost/harizma. Barkli ima prednost nad Melounom i svima u istoriji. Ko je bio zabavniji saigrač od Čarlsa Barklija? Obožavao je kockanje, klopu, piće i da zajebava sve oko sebe. (Ček, ček, ovo podseća na mene!) Što se tiče Melouna, on je bio dobro društvo ako ste hteli da čuvate krave ili da trenirate u 7 ujutru. Ipak bih se odlučio za Čaka[9]Postoji slavna prična o tome kako je Barkli otišao na Menhetn noć pred nedeljnu utakmicu u Medosn Skver Gardenu, zatim je uganuo zglob, da bi mu kasnije Deni Ejndž pokazao svoj prsten uzvikujući “Zato nikada nećeš imati jedan ovakav!” Teka kad je lični život odnedavno počeo da mu se raspada mediji su počeli da spominju Barklijev problem sa piće (dug od 400 dolara u jednom kazinu u Vegasu uz hapšenje zbog vožnje u pijanom stanju). Svi su ga prviše voleli. Uključujući i mene. Proveo sam dva dana u njegovom društvu 2002. zbog kolumne i sahranio sam tri sjajne priče. Prosto sam zavoleo čoveka. . A pitao sam se zašto nikada nije ostvario svoj potencijal. Velika prednost: Barkli.

Međusobni dueli. Samo su dva puta igrali u plejofu: 1997. i 1998. ( a Juta je oba puta pobedila), a seriju ’97 odlučio je opsceno jednostrani duel Stokton-Melouni. Godine ’97 Meloun je u proseku beležio 22 poena i 11, 5 skokova, uz šut iz igre 45% (56-125); Barkli je imao 17,2 poena i 11 skokova, uz šut iz igre 42% (27-63). Nije baš kao Ronaldo-Mesi. Kad su bili na svom vrhuncu u kvalitetnim timovima (’93 i ’94) igrali su jedan protiv drugog sedam puta: Sansi su dobili pet utakmica, a Barkli je u proseku imao 23,4 poena, 11, 4 skokova i 4,3 asistencije, a Meloun 21,8 poena, 8 skokova i 3,4 asistencije. Prednost ima Barkli. Zatim tu je i ovo: na putu ka Olimpijadi ’92 mnogi su verovali da će Drim tim biti prilika za Melouna da se dokaže. Džek Mekalum je čak napisao: “Mnogi su mislili da će Meloun i Pipen imati najviše koristi od izlaska na svetsku pozornicu, jer su obojica izuzetno fotogenični sportisti  koji, kako kaže Melon, “nisu imali postere po svim zidovima sveta”. I šta se desilo? Barkli je završio kao drugi najbolji igrač Drim tima, prvi krilni centar i nadolazeća zvezda. To mora da se računa, zar ne? Čak se slagao sa sjajnim saigračima bolje od Melouna, bio je najbolji strelac i postao je dominantna ličnost ekipe

[10] Najveća pomoć: to što je proveo leto nastupajući za Drim tim i to što ga je MJ pogurao. To je takođe poguralo Lebrona do novih vrhunaca – treniranje sa Kobijem tokom Olimpijade ’08  kada je u njemu proradilo “Sranje, moram da napredujem”. Isti takav efekat imao je Stefon Marberi na Karmela Entonija u Atini ’04, samo potpuno suprotan.. To su činjenice. Na kraju olimpijskih igara Sports Ilustrejted opisivao ga je kao “glavnu priču Olimpijade”, a Mekalum nije štedeo hvale, “njegove zapanjujuće mogućnosti – nadskače više igrače, kreće se kao bek, šutira sa obe ruke, dok se ljudi odbijaju od njega u reketu – bile su upadljivije u galaksiji Drim Tima”.

Šta se desilo sa Melounom? Uronio je u senku namenjenu rezervnim igračima (nalik na one članove serija čija imena se pojavljuju posle imena glavnih glumaca na onim “i Karl Meloun” grafikama), a pažnju medija zadobio je tek kad je podigao frku oko igranja protiv HIV pozitivnog Medžika, pre početka sezone ’93 [11]Jesmo li sigurni da Meloun nije bio govnar džinovskih razmera? A kad ga je Kobi optužio da je tukao ženu? U stvari, zbog toga sam još više zavoleo Poštara. Napred Karle! U stvari, nikada nisam ni pomislio da će Karl navodno priznati gospođi Brajant kako je “lovio male Meksikanke” i da će to imati odgovarajući komički obrt.. Onda je Barkli nosio Finiks do 62 pobede i dao sve od sebe u finalu protiv Bulsa ’93. Nakon te sezone, rasprava Barkli-Meloun bila je zvanično mrtva; Barkli je pobedio. Nakon sezone ’94? I dalje mrtva. Onda je Meloun nastavio na napreduje i stvari su počele da se menjaju. Barklijev vrhunac je definitivno bio bolji, ali ne toliko bolji da bi odneo prevagu nad Melounovom dugotrajnošću i konstantnošću. Meloun je do maksimuma ostvario svoj potencijal u karijeri; Barkli to ne može da kaže. To je istina. Konačna presuda: Meloun (za dlaku).

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Kad malo bolje razmislim, Barkli i Solt Lejk Siti zajedno, bili bi kao Kurt Kobejn i Kortni Lov: podjednako smrtonosan i zatrašujući spoj u svakom pogledu.
2. NBA bi trebalo da organizuje dobrotvornu večeru na kojoj bi svaka zvezda morala da se pojavi u odelima kakva su oni nosili tog dana. Mogli bi da prodaju karte za 10 hiljada dolara, ja bih bio spreman da platim 20 samo da budem u sobi. “Hakime, sviđa mi se tvoj smoking sa mature ’84! Izgleda sjajno!”
3. Godine ’86 Čak i Mozes su bili drugi i treći u ofanzivnim skokovima. Kad su ih razdvojili, Čak je završio prvi a Mozes četvrti ’97; ’88 i ’89 bili su na prvom i drugom mestu; onda je Mozes bio prvi a Čarls drugi ’90. Zašto je Fila rasturila istorijiski skakački duo? Zato što su većina dirketora u NBA čisti idioti! Odavno vam to govorim.
4. Meloun i Stokton se nalaze odmah iza Lambira i Mahorna i tik ispred Ejndža u Top 5 najprljavijih igrača iz Džordanove epohe. To je istina. Znam da se negde nalazi osmogodišnji Mormon koji upravo sada plače vrišteći “Neeee! Neeee!” Ali, ovo je istina. Izbaciću Solt Lejk sa liste gradova kad budem promovisao knjigu.
5. Na primer: “Karl Meloun nimalo ne voli da voli HIV. Karl Meloun neće da brine da ga neko ne udari Karla Melouna u oko”.
6. Da li bi Kevin Garnet dobio 49 utakmica i bio prvi u diviziji igrajući sa Džonijem Dokinsem, Ronom Andersonom, i već matorim Majkom Gminskim i skoro gotovim Rikom Mahornom u tako kompetitivnoj sezoni? Ni slučajno.
7. Statistika koja to najbolje pokazuje: u 44 plejof utakmice imeđu ’93 i ’95 on je šutao 124 trojke i pogodio je samo 33 (27%). To je ponižavajuće. Kaznio bih ga 10 hiljada po trojci.
8. Ovo bi obezbedilo Čaku pobedu nad Melounom, ali njegova sklonost za bančenjem i druženjem sa saigračima do sitnih časova čine ga privlačnijim. MJ bi obožavao da igra sa Barklijem, ali bio bi produktivniji sa Melounom.
9. Postoji slavna prična o tome kako je Barkli otišao na Menhetn noć pred nedeljnu utakmicu u Medosn Skver Gardenu, zatim je uganuo zglob, da bi mu kasnije Deni Ejndž pokazao svoj prsten uzvikujući “Zato nikada nećeš imati jedan ovakav!” Teka kad je lični život odnedavno počeo da mu se raspada mediji su počeli da spominju Barklijev problem sa piće (dug od 400 dolara u jednom kazinu u Vegasu uz hapšenje zbog vožnje u pijanom stanju). Svi su ga prviše voleli. Uključujući i mene. Proveo sam dva dana u njegovom društvu 2002. zbog kolumne i sahranio sam tri sjajne priče. Prosto sam zavoleo čoveka.
10. Najveća pomoć: to što je proveo leto nastupajući za Drim tim i to što ga je MJ pogurao. To je takođe poguralo Lebrona do novih vrhunaca – treniranje sa Kobijem tokom Olimpijade ’08  kada je u njemu proradilo “Sranje, moram da napredujem”. Isti takav efekat imao je Stefon Marberi na Karmela Entonija u Atini ’04, samo potpuno suprotan.
11. Jesmo li sigurni da Meloun nije bio govnar džinovskih razmera? A kad ga je Kobi optužio da je tukao ženu? U stvari, zbog toga sam još više zavoleo Poštara. Napred Karle! U stvari, nikada nisam ni pomislio da će Karl navodno priznati gospođi Brajant kako je “lovio male Meksikanke” i da će to imati odgovarajući komički obrt.