Bacanje kamena u okean

 

 

…je izjava koju je Čendler Parsons dao posle druge Memfisove pobede nad Hjuston Roketsima.

Devetnaest meseci je bilo potrebno da se sanira povreda, da se opet uđe u ritam i konačno pokaže svima da još ima magije u tim (kolenima) rukama. Memfis je uzeo drugi skalp još jednom pretendentu na prsten, a udarna igla je ovaj put bio Parsons. Odigrao je fenomenalnu rolu za svoje Grizlije, ubacivši 24 poena, najviše u svom timu, uz šut iz igre 9 od 11. Ovo je bila njegova najefikasnija utakmica još od 11. Marta 2016. godine, kada je još uvek bio u Mevsima. Posle odigranih 6 kola, Parsons je najprecizniji trojkaš lige.

Međutim, prvo što je izjavio posle utakmice protiv svog nekadašnjeg kluba je to da se još od sezone 13/14, dok je branio baš njihove boje, nije tako dobro osećao na terenu.

Ovo je  bila njegova najbolja partija kao Grizliji, i naravno da je bolje ikad nego nikad da proradi, pa su konačno tih 95 miliona za 4 godine počeli da se isplaćuju. Jeste franšiza pretrpela kritike, kako uže a tako i šire košarkaške javnosti, zbog potpisivanje ugovora koji je bio, znajući za stanje njegovih ACL, na „staklenim nogama“. Inače, ovo je Čendleru bila treća operacija ukrštenih ligamenata kolena, i prva godina gde u sezonu ulazi bez restrikcije minuta. I znate šta? Prvi put kada je kročio na parket ove sezone, u prva tri minuta je izgledao bolje nego li u bilo kom trenutku u poslednje tri godine, a u poslednjoj utakmici koju je odigrao,  postao je prvi Grizliji koji je u istoriji kluba uspeo da postigne 24+ poena za 20 minuta igre.

Iz ekipne perspektive, Memfis po prvi put ima svoju veliku trojku. Ovako dobro šutiranje spolja, zajedno u paketu sa dobrim organizacionim sposobnostima, je nešto što je ekipi falilo sve ove godine. Jesu Mark Gasol i Majk Konli igrači all star kalibra, i istina je da se u potpunosti dopunjuju na terenu kao što i jedan drugog čine kvalitetnijim igračem, ali nije tajna  da je ekipi za neki veći domet osim veoma čvrste igre u odbrani falilo malo oružja van linije za tri poena. Najbolji primer ove moje tvrdnje je činjenica da do sezone 2016/17, Gasol se  nije ni pojavljivao na perimetru, a onda iznenada bojažljivo krenuo da uzima između dva i četri šuta za 3 poena po utakmici. Kako se videlo da je procenat oko 40% (2016/17 38%, 2017/18 40%), ta akcija je postala izuzetno popularna i sve češće korišćena u odsustvu igrača koji mogu da donesu pomenuti kvalitet.

Memfis je za sada najuspešnija ekipa lige sa 5 – 1 skorom. Dva puta su pobedili Hjuston i jednom Dabse. Interesantno je koliko će dugo uspeti da održe ovaj nivo igre. Ključ njihovog ovosezonskog dobrog starta je izuzetno čvrsta odbrana, gde prosečno dozvoljavaju ekipama da im ubace 94 (četvrta najbolja odbrana) poena, dok se po malo muče sa napadom sa 100 postignutih poena po utakmici (četrnaesti napad lige). Solidno kontrolišu reket sa 50 defanzivnih skokova u proseku. I dalje su slow pace team (druga najsporija ekipa) pa postižu 13 poena iz tranzicije, ali to ne znači da su dosadni za gledanje. Ono što izdvaja ovu ekipu od ostalih je činjenica da izlaze na svaki šut koji protivnik uputi, odnostno jakom odbranom drže ekipe na 43% uspešnih ubačaja u koš iz igre.

Za sve ljubitelje tvrde muške košarke, koja ne pleni ishitrenim kontranapadima i po malo nerezonskim šutevima u prvim sekundama napda,  sa malo izolacije, sa strogo kontrolisam napadom i punim poštovanjem lopte, saigrača i plana,  Memfis je poslednji bastion Old School košarke koju će samo pravi poznavaoci ove igre voleti.

Viktor

 

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *