Anatomija jedne frustracije

„Nikad ne potcenjujte srce šampiona“ (Rudi Tomjanović)

Igra Kavalirsa neprestano ide od loše preko rđave do sasvim očajne ali smemo li da ih otpišemo pred početak plejofa?

Lebron Džejms je u utakmici protiv Čikaga postao sedmi najbolji strelac u istoriji lige, ali nije imao puno razloga za radovanje. Klivlend je opet izgubio [1]U odbranu Klivlenda treba napomenuti da su izgubili od  „TNT“ Čikaga – kada se utakmice Bulsa prenose na nacionalnoj televiziji oni deluju kao tim sa šampionskim potencijalom. Čikago je dobio 20 utakmica na domaćem terenu koje je prenosio TNT, počev od 2013! TNT Bulsi ove godine su pobedili Golden Stejt, San Antonio i Klivlend, a Rondo je u tim utakmicama delovao kao jedan od najboljih bekova u ligi. Ne čudi što je neko „TNT Ronda“ uvrstio među kandidate za MVP-ja! u još jednoj partiji koja je odavala utisak velike frustracije – kako Lebrona, tako i svih ostalih u dresu Kavalirsa. Nakon meča usledila su uobičajena opšta mesta o tome kako timu nedostaje fokusiranost tokom svih 48 minuta, Kajri Irving je spomenuo timski sastanak, neprijatna tišina u svlačionici govorila je sama za sebe, ali niko nije spominjao glavni uzrok očajnih igara u martu – odbranu. Tačnije, njeno odsustvo. Klivlend je primio čak 37 poena u trećoj četvrtini protiv Bulsa, a naročita nevolja je u  tome što je Čikago među najlošijim ofanzivnim ekipama u NBA (njihov ofanzivni rejting je dovoljan za 23. mesto u ligi). Kajri Irving je ubacio samo tri šuta za dva poena i promašio je ostalih 10, Kevin Lav, koji posle pauze zbog povrede nije ni blizu plejof forme, imao je 8 poena uz 10 skokova i 6 faula a Deron Vilijams je delovao izgubljeno na terenu u verovatnoj svojoj najlošijoj partiji u NBA karijeri sa 0 poena i samo jednom asistencijom za 17 minuta. Posle utakmice, Kralju nije preostalo ništa više od tužne konstatacije da su Kavsi trenutno na jako lošem mestu.

Šta sve trenutno ne valja u Klivlendu? Osim često komično loše odbrane, koja je protiv Čikaga bila solidna posle dužeg vremena, Kavsi imaju problem i u skoku. Teško da možete pronaći dobar odgovor na pitanje kako je moguće da ekipa sa Džejmsom, Lavom i Tompsonom može da ima problem u skoku. U igri Kavalirsa posebno upadljiv je aspekt mentalne oštrine: dok se protivnici odnose pre Klivlendu kako dolikuje, jer svi žele da pobede protiv šampiona, Kavsi deluju nezainteresovano za istinsko takmičenje, kao da im je dosadno sve ono što prethodi plejofu. Kevin Lav je imao par loših utakmica posle povratka ali u zadnjih desetak dana igra loše. Protiv Čikaga je zbog problema sa ličnim greškama na terenu proveo svega 21 minut, a za to vreme Klilvlend je imao koš rejting -12. Džej Ar Smit nije igrao preko tri meseca zbog povrede šake, ali on često na duže (p)ostaje nevidljiv dok je na terenu. Derik Vilijams se bori i daje sve od sebe u skromnim minutima koje provede na parketu. Deron Vilijams nikako ne uspeva da pronađe svoje mesto dok je u igri, a veliko pitanje je kakva je korist od Čeninga Fraja i Džejmsa Džonsa u ovom trenutku. Tajron Lu deluje kao čovek koji ne zna kako da vrati ekipu na šampionski pravac – njegove izjave za medije odaju utisak zbunjenosti i odsustva jasnog koncepta. Prethodne dve sezone, kao što je to uvek slučaj sa Lebronovim ekipama, Kavsi su martu i prve dve nedelje aprila igrali sjajnu košarku koja je postajala fenomenalna sa početkom plejofa. Ove godine to nije slučaj: dovođenje niza novih igrača narušilo je timsku hemiju a za „ulaženje u ritam“ sada je prekasno. Po završetku prelaznog roka delovalo je da su Kavsi obavili odličan posao – u njihovom slučaju to znači da su ispunili sve Kraljeve želje – i da imaju iskusan i dubok tim. Međutim, sa izuzetkom Kajla Korvera, niko od tih igrača nije ni blizu forme koja je potrebna za treće uzastpno finale Klivlenda, a Istočna konferencija ove godine u Vašingtonu i Bostonu ima dve ekipe koje su sposobne da izazovu Kavse (izostavljam Toronto jer ne znamo u kakvoj formi će se vratiti Kajl Lauri).

Posle olstar pauze, Klivlendova odbrana je na 29. mestu, a nisu mnogo bolji ni tokom celokupne sezone – defanziva Kavsa je na 23. mestu. Prošle godine njihov defanzivni rejting takođe nije bio dobar – bili su 17. – ali Lebron i ekipa su od prvog kola plejofa postali defanzivni div koji se prošetao kroz Istočnu konferenciju. Najveći uzrok loše forme Klivenda nalazi se u tome što Lebron igra daleko najlošiju odbranu u svojoj karijeri. Da nije reč o subjektivnom utisku, nego o pouzdanoj činjenici svedoči statistika. Napredna metrika koristi metodu defensive win shares koja prilično tačno može da meri defanzivni učinak igrača. Ove sezone Lebron je pao na 97. mesto u ligi, iako je tokom karijere uvek bio među tridesetak najboljih odbrambenih igrača svih vremena. Istina, Džejms igra statistički najbolju ofanzivnu sezonu u svojoj karijeri jer u proseku 26,1 poena, 8,4 skokova i 8,7 asistencija, u čemu možda treba tražiti uzrok njegove loše igre u odbrani: posle šest uzastpnih finala Džejms želi da što je moguće odmorniji uđe u plejof; u njegvoim godinama nemoguće je da tokom sezone bude dominantan na oba kraja terena.

Klivlend je izgubio treću utakmicu zaredom – petu od poslednjih sedam – i ustupio je prvo mesto na Istoku Bostonu. Kavalirsi su u martu zabeležili 6 pobeda i 10 poraza, posle lošeg januara usledio je još gori mart – najgore od svega je što izgleda da niko u Klivlendu ne zna šta bi trebalo da se uradi. Kraljeve ekipe su zadnji put dvocifren broj poraza u jednom mesecu imale u … martu 2003. godine ! S druge strane, za Lebronove ekipe prvo mesto ne znači puno, jer njegova timovi četiri puta u zadnih šest godina nisu bili na vrhu ali su zato svaki put stizali do velikog finala. Međutim, ako se Kavsi ubrzo ne saberu neće imati priliku da brane titulu protiv, sve je izvesnije, Golden Stejta.

Kralj tretira regularnu sezonu kao neobavezni deo takmičenja i nije daleko od istine konstatovati da je ceo tim Kavalirsa postao takav – njima je prosto dosadno! Naravno, odbrana bi trebalo da zabrinjava ali zorno je jasno da se Lebron ne trudi na tom kraju terena i da će se to promeniti sa početkom doigravanja. Pred početak svake plejof utakmice Lebron okuplja saigrače oko sebe u tunelu pre istrčavanja na parket uz povik „Pratite moje vođstvo!“. Izvesno je da se to u dosadašnjem delu sezone odnosilo samo na napad, ali niko u istoriji lige nije tako lako mogao da ubaci u višu brzinu potrebnu za dugi hod do finala. Opet, ne može se sakriti ni to da Kavsi deluju umorno i da sve neprijatno podseća da poslednju godinu Lebronovog Majamija kada smo svi znali da nemaju više snage za odbranu titule.

Očito je da će Klivlend ove godine otići onoliko daleko koliko ga budu nosili Lebronovo srce i želja za pobeđivanjem. Ako sumnjate u Kralja, vratite se na onaj citat Rudija Tomjanovića sa početka teksta.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. U odbranu Klivlenda treba napomenuti da su izgubili od  „TNT“ Čikaga – kada se utakmice Bulsa prenose na nacionalnoj televiziji oni deluju kao tim sa šampionskim potencijalom. Čikago je dobio 20 utakmica na domaćem terenu koje je prenosio TNT, počev od 2013! TNT Bulsi ove godine su pobedili Golden Stejt, San Antonio i Klivlend, a Rondo je u tim utakmicama delovao kao jedan od najboljih bekova u ligi. Ne čudi što je neko „TNT Ronda“ uvrstio među kandidate za MVP-ja!