Alen Ajverson je najvažniji igrač u istoriji NBA

Alene, da li razumeš o čemu smo pričali? Da li ti je jasno šta je diversifikacija i zašto je to važno za tvoje finansije?
Da, znači da moram da se družim sa više belaca.
Nikada u životu nisam želeo da jedan tim pobedi Lejkerse, kao što je to bio slučaj u Velikom finalu 2001. godine. Lejkersi iz doba apsolutne dominacije Šeka i Kobija bili su, sa dobrim razlogom, ekipa koju niko nije voleo (u Srbiji je to išlo do granica čiste mržnje – ipak su redovno izbacivali Sakramentno u plejofu). Međutim, ja sam sanjao ne samo da oni uzgube već da ih Alan Ajverson rasturi (bar u jednoj utakmici to je izledalo moguće). Uzgred, tada sam shvatio da je Eron Meki verovatno najlošiji igrač za koga sam verovao da je dobar (dvoumim se između njega i Tia Retklifa). Svestan sam da će moj stav zazvučati bogohulno, zbog toga bih želeo, pre nego što krenu ljutiti komentari, da se razumemo oko nečega: Ajverson je najznačajniji, ne i najbolji, igrač u istoriji lige.
„Odgovor“ je jedan od onih igrača čija će statistika biti predmet ismevanja u godinama pred nama, i čiji će status definitivno biti osporavan, ali najnoviji član Kuće slavnih u Springfildu je (za mene) najvažniji igrač koji je zakoračio na NBA terene nakon Bila Rasela. Rasel je samo hteo da igra košarku i uspevao je, barem tokom tih 48 minuta, da utiša svo nazadno ponašanje tadašnje Amerike i posveti se svom zanatu tiho uvodeći zaklete bostonske rasiste u predivan svet košarkaške veštine, terajući društvo i pojedince da promene shvatanje vremena u kome žive. Ajverson je to ponovio u vreme reforme kaznenog sistema i pokušaja kulturne marginalizacije velikog dela američkog društva. Zato Majkl nije uključen u ovu grupu. Džordan je svoje umeće iskoristio da uznese sopstveni lik na neviđene visine, ali se u isto vreme pokorio korporativnoj Americi koja ga je oberučke prihvatila kao mašinu za pravljenje novca. Zato je Majklov društveni uticaj gotovo ravan nuli. LeBron ima šansu da bude nešto više od trećeg najboljeg košarkaša ikada. Videćemo da li u vreme ličnog brendiranja ima prostora da društvenu angažovanost. Okolnosti u kojima živi mu svakako pružaju dovoljno prilika za to.
Da, Majkl je razlog što deca mogu veruju da mogu da šutnu trojku iz „fejdaveja“, zbog Kobija misle da je asistencija za slabiće, Medžik nam je pokazao da je košarka igra, a Dankan da je odricanje neophodno da bi se osvajale titule. Ipak, Alenov uticaj se prostire daleko dalje od samog terena. On je igračima koji igraju ovu igru i koji su dovoljno dobri da stignu do NBA, pokazao da ne moraju da se prilagode Ligi da bi bili prihvaćeni; štaviše, ako su dovoljno dobri i imaju sreće, Liga će se prilagoditi njima.
Kada je došao u NBA, Ajverson nije poslušao Džordana i očistio svoj imidž jer „i Republikanci kupuju patike“, već je ostao dosledan sebi. Pitomac geta u Hemtonu poručio je svima da mogu da ga vole ako hoće ili da ga mrze ako im se ne sviđa, ali on se neće pretvarati da je neko drugi da bi neki belac iz Arkanzasa odgledao utakmicu na televiziji u četvrtak uveče. On je bio klinac iz sjebanog kraja u Virdžiniji i nije imao potrebu da nosi kravate, da se šiša „na razdeljak“ i govori kao spikeri na NBC-ju – ortaci iz kraja bili su merilo da li je nešto prihvatljivo ili ne. Uprkos skandaloznoj medijskoj pljuvačini koju su iskusili možda samo Mahmud Abdul Rauf ranije, i Kolin Kapernik sada, Ajverson je snagom volje ubedio ljude koji vole košarku da je on -„the real thing“.

The Stepover
Alen Ajverson je uveo NBA u hip-hop eru, ne mareći za to da li je Liga bila spremna za taj korak (usput, nateravši Sterna da promeni „dress code“; videćemo da li će to poći za rukom i Raselu Vestbruku) i doprineo ponovnom širenju popularnosti košarke među afro-amerikancima ubedivši mnoge da se manu jajaste lopte i prenesu svoj talenat na košarkaške terene. LeBron još uvek nosi bandanu na treninzima (možda da mu ne bi opadala kosa, doduše), a šuterski rukav je omiljeni asesoar, čak i na terenima u Surdulici. Kobi je pristao da se njegove tetovaže vide na reklamama tek kada je Ajverson normalizovao taj izgled. Sada, zahvaljujući hipsterima, niko ne smatra tetovaže pretećim. Pletenice u kosi su postale toliko popularne da ih je i Kristaps Porzingas imao i to je bilo normalno.
Kada je otišao na Džordžtaun, čuven po razvoju centara i strogom pristupu treninzima trenera Tompsona, nemali broj komentatora koji prate košarku na srednjoškolskom nivou su predvideli kratak boravak u američkoj prestonici, ali je on naterao najrigidnijeg trenera u istoriji koledž košarke da smekša pred talentom i harizmom momka koji je jedva nešto viši od moje žene. Filadelfija je imala sreće (ili neznanja) da te godine ima prvi pik na draftu, i nevoljno su se odlučili da draftuju igrača koji će postati simbol franšize u kojoj su igrali Džulijus Irving i Čarls Barkli. Već se primećuje konstanta u Ajversonovom životu – sumnju pretvara u veru a pitanja u jasne odgovore.
Kad smo već kod odgovora, jedini koji su verovali u Ajversona od samog početka su bili ljudi u Riboku koji su mu dozvolili da bude ono što jeste i da reklamira njihove patike na način na koji on misli da je efektan. Tako su opet postali značajni na američkom tržištu patika sa serijom „Pitanja“ i „Odgovora“ („The Answer 4“ je još uvek jedan od mojih omiljenih modela patika). Vera koju su pokazali je bila iskrena i obezbedila je Alenu normalan život nakon završetka karijere (košarkaški svet je odlučio da zaboravi epizodu u Bešiktašu) jer mu je Ribok dao doživotni ugovor i ustanovio fond koji je epilog razgovora sa početka teksta. U taj fond se izdvaja deo Ajversonove zarade, i iz njega se isplaćuju pozamašne sume na ime kamata, a pristup celoj svoti novca će imati kada napuni 55 godina. Sigurno će da potroši sve pare na pletenice i tetovaže. I znate šta, to je u redu.
Marko

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *