U senci tuđe slave i velikih brojeva

Viktoru Sadikoviću

„Verujem da će on postati zvezda. Kako vreme bude prolazilo, on će biti lice Sparsa. On je poseban igrač na obe strane terena. Ovo vam govorim sa puno samopuzdanja jer se vidi koliko mu je stalo. On želi da bude dobar igrač, veliki igrač. Dolazi rano, ostaje do kasno, lako ga je trenirati. Poput sunđera je. Kad imate u vidu da je proveo samo dve godine na koledžu i da još nije bio na trening kampu, jasno vam je da će on biti nešto posebno.“ Greg Popović o Lenardu 2012.

Devedesetih godina prošlog veka sva deca su htela da budu kao Majkl [1]Ona čuvena reklama za Getorejd „I wanna be like Mike“ najbolje je uhvatila duh vremena., niko nije hteo da bude kao Skoti. Dvadeset godina kasnije, pojavio se igrač koji po mnogo čemu podseća na Pipena a pitanje je jesmo danas naučili kako da vrednujemo igrača koji igra nesebično, radi sve što treba za svoj tim i nalazi se u senci drugih zvezda čija statistika deluje atraktivnije? Ne, ne govorim o Pipenu. Mislim na Kavaija Lenarda.

Nedavno je Džejms Harden po ko zna koji put ponovio kako sebe smatra: najboljim košarkašem na svetu, najpotcenjenijim igračem lige i pokradenim u bar jednom izboru na Najkorisnijeg igrača sezone. Naravno, Harden je ove sezone najveći kandidat da postane MVP regularne sezone, ne samo zbog toga što igra sjajno, nego i zbog toga što je njegov narativ najbolji: potcenjen, zanemarivan, vratio se posle očajne sezone, sve oko sebe čini boljim – dodajte sve klišeje koje upotrebljavamo kad opisujemo najbolje igrače lige. Uzgred, potrudite se da ne spomenete Hardenovu „odbranu“ – koja varira od nepostojeće do očajne ili samo loše. Otprilike, to je uobičajeni narativ za MVP-ja.

„Svaka utakmica je ista. Tu su dva koša i publika. Vaše je da izađete na teren i da se potrudite da pobedite“, izjavio je Kavai Lenard. Nedostajalo je još samo da nam u stilu svog trenera, poruči „To je samo košarka, ništa bitno“. Kavai je najbolji izraz kontinuiteta jedne kulture koju su Sparsi, iznad svih Greg Popović, uspeli da naprave u San Antoniju. Pop je poznat po tome što se trudi da košarku stavi u odgovarajuću perspektivu: „Osvajanje šampionata nije prioritet u mom životu. Mnogo srećniji bih bio kad bih znao da će moji igrači učiniti društvo boljim, da će imati dobre porodice i brinuti o svima oko sebe. To bi mi donelo više zadovoljstva od osvajanja titule“.

Najveća zamerka koju bi (pogotovo oni površniji) navijači mogli da upute Lenardu je da je dosadan [2]Ma koliko to zvučalo neobično, Lenard još uvek ponekad vozi svoj stari Ševrolet koji je vozio kad je postao punoletan. Ne viđate često milionera u autu starom 20 godina. „Još uvek ide. I isplati se“, izjavio je Lenard povodom najstarijeg vozila iz svog auto-parka. Taj stari Ševi je simbolično isto što i vrećasta odeća koju je Tim Dankan, bez imalo obzira na modu, uporno nosio tokom dve decenije. U tom smislu, Lenard se opet nadovezuje na tradiciju koju je oblikovao najbolji niski centar svih vremena, kao i najbolji igrač Sparsa ikada, Tim Dankan. Čak je i Dankanov nadimak odisao dosadom – „Big Fundamental“, Kavai je tu prošao malo bolje pa se zadržao nadimak „Kandža“ ali u svemu ostalom dva najbolja igrača u istoriji kluba su gotovo identični: fenomenalni u odbrani, odlični (nikako i atraktivni) u napadu, sposobni da podignu igru kad je to najvažnije, izuzetni lideri, tihi i skromni van terena etc. – oni zapravo utelovljuju u sebi sve vrline jedinstvene kulture San Antonija. Nikada nećete čuti Lenarda da govori o tome da je žrtvovao statistiku, da se odrekao nečega, da je mogao da postigne individualno više. U kulturi Sparsa tim uvek dolazi ispred pojedinca, zbog toga je nemoguće da Kavai izjavi za sebe da je najbolji igrač na svetu (kao što to rade Ajzeja Tomas i Džejms Harden), iako će sve od sebe dati da to pokaže na parketu. Dankan je bio netipična zvezda, kao što je to danas i Kavai. Nevolja je što, uprkos naprednoj metrici koja nas je naučila kako da vrednujemo detalje, još uvek ne možemo na odgovarajući način da vrednujemo nečiju odbranu – upravo onaj segment u kojem je Lenard među najboljima u ligi.

Lenardov najveći kvalitet je da dobrom odbranom odlične igrače pretvara u sasvim prosečne. Kavai je najbolji defanzivac na igračima sa loptom kog smo videli od Skotija Pipena. U poslednje dve decenije samo su tri krila imali najviše ukradenih ukrednih lopti u sezoni: Pipen, Džerald Valas i Lenard. Lenardova odbrana i sposobnost da ukrade loptu protivničkim bekovina na pola terena, kao da su u nekoj juniorskoj ligi, zapravo otvara nejfikasniji napad: čak i prosečni timovi postaju ofanzivno efikasni ako imaju dovoljan broj tako ukradenih lopti. Lenardove ukradene lopte nikad nisu rezultat odluke da se kocka i krene na liniju dodavanja, one su rezultat sjajne odbrane jedan na jedan. Ukradene lopte nam često pokazuju koji igrači su najskoloniji da rizikuju u krenu da preseku loptu, ostavljajući tako nebranjenog svog čoveka. [3]U dve zadnje sezone najbolji kradljivac lopti bio je Stef Kari, čija odbrana je u najboljem slučaju korektna. Ove sezone prvi po broju ukradenih lopti, a verovatno i odbrambeni igrač godine, je Dremond Grin. Međutim, Grin igra odbranu kao i Kavai: retko se kocka i ima ogroman broj ukradenih „živih poseda“. Nijedan igrač ne perimetru ne raduje se kad ga preuzme Lenard.

Neko je sasvim umesno primetio da je Lenard noćna mora generalnog menadžera Rokitsa Derila Morija. Sparsi su sinoć (opet) pobedili Rokitse za ukupnih 3:1 ove sezone. Hjuston je u prvoj četvrtini igrao sjajno i vodio je 16 razlike: novi koncept je pokazao sve vrline napredne košarke a Harden je uništavao Denija Grina, dok su Sprasi delovali umorno i – matoro. Zatim su nekako uspeli da ostanu u utakmici i da se u trećoj četvrtini vrate u meč, najviše zahvaljujući Lenardovoj konstantnosti u napadu i trojkama Tonija Parkera. Popovom odlukom Lenard je preuzeo Hardena samo u zadnja tri minuta utakmice, a za to vreme je Harden pogodio samo jedno slobodno bacanje i promašio je tri šuta – u ključnom posedu utakmice Lenard je poklopio Hardena za pobedu Sparsa. Prethodno je pogodio trojku za vođstvo svog tima. Lenard je završio utakmicu sa MVP statistikom 39, 6, 6 i dve blokade, uz šut iz igre 12/18.  Harden je takođe bio odličan: 39, 3, 12 ali i sa problematičnih 7 izgubljenih lopti!

Kavai Lenard je sam dobio četiri zadnje utakmice sa San Antonio.

Pogodio je fejdavej za pobedu protiv Indijane, iako ga je Pol Džordž odlično čuvao. Džordž je jedan od najboljih odbrambenih igrača u ligi, a Lenard je protiv Pejsersa imao 31 poen i 10 skokova.

Protiv Minesote je takođe imao ukradenu loptu i koš u zadnja dva minuta utakmice. Ovo je njegova statistika sa te utakmice: 34 poena, 10 skokova, 6 ukradenih lopti i 5 asistencija.

Ukrao je loptu Džruu Holideju iz Nju Orlinsa i omogućio produžetak za novu pobedu Sparsa. Protiv Pelikansa je imao 31 poena, 7 skokova, 6 asistencija i 3 ukradene lopte.

Postigao je ključnu trojku i udario blokadu za pamćenje glavnom kandidatu za MVP-ija Džemsu Hardenu i doneo pobedu svom timu.

Lenard je jedini razlog što su Sparsi još u trci za prvo mesto Zapande konferencije. Pop je nedavno izjavio: „Ne smem previše da hvalim Kavaija. Ipak, on samo dobro radi ono za šta je plaćen“. Kavai je sedmi strelac lige sa 26,3 poena u proseku, ali je jedini igrač u NBA koji se nalazi među prvih 15 u ofanzivnom i defanzivnom rejtingu i po stepenu iskorišćenosti. Zamerati Lenardu da je savršen igrač jednog savršenog sistema u ovom trenutku prosto je suludo. On je ubedljivo najbolji igrač ekipe koja je na putu da zabeleži preko 60 pobeda i uz Dremonda Grina je ubedljivo najbolji odbrambeni igrač lige. Oduševljen Lenardovom igrom u zadnjem minutu bio je i Pop: „Blokada je ono što ga izdvaja od svih ostalih. Naravno ta trojka, ali čujte, Harden pogađa trojke, Kavai ih takođe pogađa. Ovaj momak daje trojke, kao i onaj. Stef ih pogađa, svi postižu trojke. Ne znam nikoga ko ide na drugu stranu terena i radi ono što on radi. Malo ljudi to može konstantno da radi, tokom celog meča, utakmicu za utakmicom. Kavai je žestoko želeo pobedu, izašao je i uzeo ju je“.

Istina, daleko od toga da Kavai nije dobijao individualna priznanja: dvostruki defanzivni igrač godine, MVP finala, uskoro će i drugi put biti izabran u idealnu petorku lige. Nažalost ne postoji priznanje za njegovo najveće dostignuće: čuvao je Kevina Duranta i Lebrona Džejmsa u 11 utakmica zaredom i uspeo je obojicu da ih nadigra tokom plejofa 2014. Ko je poslednji čovek koji može da se pohvali time da je nadigrao dva najbolja igrača lige?

Jesmo li naučili da cenimo igrača kakav je Kavai?

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Ona čuvena reklama za Getorejd „I wanna be like Mike“ najbolje je uhvatila duh vremena.
2. Ma koliko to zvučalo neobično, Lenard još uvek ponekad vozi svoj stari Ševrolet koji je vozio kad je postao punoletan. Ne viđate često milionera u autu starom 20 godina. „Još uvek ide. I isplati se“, izjavio je Lenard povodom najstarijeg vozila iz svog auto-parka. Taj stari Ševi je simbolično isto što i vrećasta odeća koju je Tim Dankan, bez imalo obzira na modu, uporno nosio tokom dve decenije.
3. U dve zadnje sezone najbolji kradljivac lopti bio je Stef Kari, čija odbrana je u najboljem slučaju korektna. Ove sezone prvi po broju ukradenih lopti, a verovatno i odbrambeni igrač godine, je Dremond Grin. Međutim, Grin igra odbranu kao i Kavai: retko se kocka i ima ogroman broj ukradenih „živih poseda“.