Crno-beli pogled na svet: Davis Bertans

“Za mene su treninzi važniji od utakmica, jer smatram da oni koji jako naporno rade na treninzima neće lako da se predaju na utakmicama. Prvo će igrači, koji jako naporno rade, da podignu svoj kvalitet i da izgrađuju svoj karakter, koji će biti još jači i čvršći. Neke od naših najboljih igrača na kraju sezone prodajemo. Međutim, ipak postoji nekoliko mladih igrača koji popunjavaju njihova mesta. Ko god dođe u Partizan zna šta ga čeka. To je prilika da napreduje, ali i da se nikome ne dozvoli da se stavlja ispred kolektiva” kaže Duško Vujošević

Mit o zahtevnosti i težini Duletovih treninga nije tačna. Njegovi treninzi su mnogo naporniji nego što se priča. Posle iscrpljujućeg tročasovnog treninga, Vuješević je sve igrače, osim Davisa Bertansa, poslao u svlačionicu. Bilo je tačno 22 sata. Bertansov zadatak bio je 20 zaredom ubačenih trojki, uz prethodno istrčavanje ispod koša. Davis je vežbao klasični “dijamant”: šuter sa pozicije ispod koša kreće na jednu ili drugu stranu ka popularnoj tački na 45 stepeni, primajući blok od saigrača koji se nalazi na drugom skakačkom mestu. U 23:30 Davis je još šutao na koš ali na njegovom licu već se jasno uočavao umor i želja za predahom. Grupu momaka koja je gledala njegov trening, gestovima i mimikom je pitao imaju li da mu daje nešto da pojede. Jedan momak vadi iz džepa čokoladicu i kreće ka parketu da mu je da, kas se iz stolice se začuje poznati glas: “A, ne može. Nagrada sledi posle uspešno obavljene vežbe”. Oko ponoći, polumrtvi Bertans je završio trening i od onog momka dobio čokoladicu. “Hvala, brate”, kaže na savršenom srpskom.

Sa Partizanovog treninga sam izašao sa pomešanim osećanjima: Vujošević je nesumnjivo veliki trener, ali cena koju igrači plaćaju zbog njegovih iznurujućih treninga je previsoka. Većina Duletovih igrača ne može zdrava da dočeka tridesetu godinu, a lista povređenih je podugačka. Cena koju igrači plaćaju za veliki skok u kvalitetu za relativno kratko vreme velika je, međutim, rasprava o tome da li je to opravdano ili ne promašuje suštinu. Njegov sistem rada je uspešan jer on decenijama izbacuje sjajne igrače. Iz te perspektive – jedine koja se računa kada govorimo o trenerima – njegov sistem je dobar i opravdan. “Gruba ljubav” trenera za koga je pokojni Fidel Kastro uvek bio ličnost godine, ima sva svojstva jugoslovenske trenerske škole [1]Toni Kukoč je ostavio legendarno svedočenje o velikom Boži Maljkoviću. “Terao me je da po 400 puta radim istu fintu, sa produženim korakom i polaganjem. Bio sam ubeđen da me Boža mrzi. Kada smo osvojili prvu titulu prvaka Evrope sa Jugoplastikom, on mi je prišao i čvrsto me zagrlio. Tada sam shvatio da je Boža veliki čovek”. Kladim se da bi svi Partizanovi igrači izjavili slično za Vujoševića.

, posebno u odnosu prema igračima: Vujošević neprestano viče na svoje igrače, često ih psuje (u svojim slabijim izdanjima čak ih je hvatao za gušu [2] “Iskreno, ako mislite da je strašno kad Pop poludi, onda nikad niste videli Duleta… Naravno, ne želim da ga dovedem u tu najgoru fazu, ne želim da ga ljutim, ali prolazio sam kroz slične situacije i ranije. Kada trener Popović počne da viče na mene, znam da to radi iz dobre namere, da mi želi najbolje“, izjavio je početkom sezone Bertans.), zahteva da igraju nesebično i da daju sve od sebe u odbrani. U tome se ne razlikuje ni najmanje od Obradovića, Ivkovića, Maljkovića ili Pešića.

Povodom primedbi da njegovi igrači često ostaju povređeni zbog ligamenata, moram da dodam nekoliko napomena: mnogi od povređenih i nisu baš živeli sportski pa je mogućnost da im se dogodi povreda bila trostruko veća jer telo nije imalo adekvatan odmor. O infrastrukturi koja bi podržala oporavak igrača, odnosno o njenom nepostojanju, nije potrebno pričati. Dodao bih da naši vrhunski klubovi u sistemu razvoja mladih igrača nemaju ni profesionalne nutricioniste koji bi pravilnom ishranom pomogli igračima da izbegnu povrede.[3]U prilog ovoj tvrdnji navešću da sam lično jeo pljeskavicu sa Kostom Perovićem u “Stepinom Vajatu”. Čuvene su i prehrambene navike Nikole Jokića, koji je potekao iz Megine košarkaške radionice, koja se ponosi najboljim programom za mlade igrače u Srbiji. Nikola je dnevno pio 3 litra Koka-kole do dolaska u Denver kada je njegova ishrana zauvek promenjena. Jokić je danas 15 kilograma mršaviji nego u danima kada je igrao za Megu.

Nekoliko slika sa Partizanovih treniga zauvek mi je urezano u sećanju: utisak krajnje izmorenosti na licima igrača, šljapkanje patika natopljenih znojem i mokar trag na parketu koji ostavljaju iza sebe. Međutim, čelični stisak trenera, samo je jedan aspekt Vujoševićevog sistema. Dule je jedini evropski trener koji svojim igračima kupuje knjige ili im poklanja ulaznice za pozorište [4]

Čuveni srpski teatrolog i intelektualac, Jovan Ćirilov, jednom prilikom pozvao je Vujoševića u svoju emisiju na Studiju B. Ćirilov i Vujošević poznavali su se iz – pozorišta. Na početku emisije slavni pozorištnik odmah je priznao da o košarci ne zna ništa ali da je siguran da Vujošević mnogo više zna o pozorištu. Dule je tada napravio sjajno poređenje između košarkaške utakmice i pozorišne predstave: igrači su naravno poput glumaca (ali ako igraju previše za publiku biće kažnjeni), trenere je uporedio sa rediteljima, teren sa scenom, a igrači, kao i glumci, uvek imaju slobodu da improvizuju unutar jasno definisanog sistema –kao i dobra predstava i (dobra) košarka uvek je rezultat kolektivna nipošto pojedinca.

– čime im pokazuje da moraju da se razvijaju kao ličnosti, ako žele da naprave uspešnu karijeru.

Davis Bertans je poslednji u dugom nizu Vujoševićevih igrača koji su karijeru nastavili u NBA.

Ove sezone Davis Bertans, kad dobije šansu,  pruža sasvim zadovoljavajuće partije za San Antonio Sparse, i nagoveštava da će u budućnosti biti pouzdana opcija u napadu. Naravno, treba naglasiti da Pop ume da sagleda igrača u celini, prepozna kako njegov kvalitet a tako i mane, i stavi ga u poziciju da se istakne ono što treba a sakrije ono što nije dobro. Berti je jako precizan šuter, što je uostalom postala filozofija savremene NBA košrake : okružite zvezdu pozdanim šuterima i ne brinite. Davis  beleži odličnih 42,8% za tri poena, 44% za dva i skoro 80% sa linije sloodnih bacanja. Druga stvar koju treba istaći je da se dobro snalazi u ulozi sekundarnog organizatora igre, ali Sparsi igraju najnesebičniju košarku na planeti pa u tom pogledu je svoj na svome.  Statistika od 3.3 poena i 1.3 skoka za 9 minuta igre mnoge će zavarati, jer u utakmicama u kojima je dobio pravu šansu odigrao je na zavidnom nivou. Sa njim na terenu, Sparsi  imaju košarkaški količnik +6. Defanzivni rejting je na zadovoljavajućem nivou, ali treba naglasiti da najčešće igra protiv drugih postava, tako da nisam siguran kako bi to izgledalo sa starterima.  O nedostatku fizikalija ne treba preterano trošiti reči je Bertansova uloga je da širi odbrane i izvlači protivničke centre na trojku. Na trideset pet utakmica je beležio prosečno 9 minuta na parketu što nam ne dozvoljava da se udubimo suviše u detalje jer ih prosto nema ali Sparsi su u njemu dobili savršenog igrača za rezervnu petorku. Bertans ne mora da brine za svoje minute jer Popova filozofija je da niko ne igra više od 30-35 minuta (ako se to ipak desi, sledi odmor!), a Davis će povećati minutažu kad popravi obranu. Mislim da visoki procenti sami po sebi govore o njegovoj vrednosti. U nekoliko utakmica gde je dobio značajniju ulogu i više minuta na parketu pokazao nam je šta ume. Ostaje nam da ga pratimo iz utakmice u utakmicu i vidimo da li će ga Popović zadržati, ili će neka ekipa koja čezne za pouzdanim šuterom odrešiti kesu i ponuditi mu lukrativniji ugovor (što se deilo sa Bobijem Marjanovićem).

Bertans je početkom decembra  bio prvi igrač San Antonija koji je izbačen sa utakmice posle više od četiri godine. Pošto je Davis momak blage naravi i dečačkog izgleda, znatiželjni novinari odmah su ga pitali da li je ikada ranije bio isključen sa utakmice. “U Srbiji se to dešavalo jednom godišnje. U čemu je razlika? U Srbiji vas izbacuju zbog prave tuče”, izjavio je tada Davis [5]Sjajan epilog tog (inače nazasluženog) isključenja napravio je Davisov saigrač  Lamarkus Oldridž: “Odsad ću ga pustiti na miru”..

Malo ljudi zna da je u Letoniji igrao za dva kluba koji su se vrlo brzo ugasili i daje posle kratke role u ljubljanskoj Olimpiji došao pod Duletovu dirigentsku palicu. “Kada sve sagledam, mislim da su mi dve najteže sezone bile one u Srbiji. Nisam siguran da sam ikada trenirao toliko u životu kao tada. To mi je mnogo pomoglo u karijeri“ govori danas Davis. Igrači Sparsa kažu da sa Popom nije lako sarađivati i da znaju da su nešto žestoko zabrljali kad Pop počne da ih psuje na srpskom. Davis je te lekcije odavno savladao – naporni treninzi, težak trener, besno psovanje na srpskom, igranje košarke na pravi način – na Duletovoj akademiji. Ne čudi što je pre odlaska u San Antonio izrazio veliku zahvalnost Vujoševiću.

1 reply
  1. Dragan
    Dragan says:

    Odličan tekst, dopadaju mi se tekstovi ovakvog tipa! Moglo bi još ovakvih tekstova npr. Kuzmić, Jenkins, njihove godine u Golden Stejtu, Kuzmićevo putovanje do šampionata NBA, druženje sa najvećim facama NBA lige… Ima i Nedović, dok je bio u Golden Stejtu još sa Montom Elisom, ima podkast na SK i zaista je odličan… Pozdrav momci, samo napred!

    Odgovori

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Toni Kukoč je ostavio legendarno svedočenje o velikom Boži Maljkoviću. “Terao me je da po 400 puta radim istu fintu, sa produženim korakom i polaganjem. Bio sam ubeđen da me Boža mrzi. Kada smo osvojili prvu titulu prvaka Evrope sa Jugoplastikom, on mi je prišao i čvrsto me zagrlio. Tada sam shvatio da je Boža veliki čovek”. Kladim se da bi svi Partizanovi igrači izjavili slično za Vujoševića.
2. “Iskreno, ako mislite da je strašno kad Pop poludi, onda nikad niste videli Duleta… Naravno, ne želim da ga dovedem u tu najgoru fazu, ne želim da ga ljutim, ali prolazio sam kroz slične situacije i ranije. Kada trener Popović počne da viče na mene, znam da to radi iz dobre namere, da mi želi najbolje“, izjavio je početkom sezone Bertans.
3. U prilog ovoj tvrdnji navešću da sam lično jeo pljeskavicu sa Kostom Perovićem u “Stepinom Vajatu”. Čuvene su i prehrambene navike Nikole Jokića, koji je potekao iz Megine košarkaške radionice, koja se ponosi najboljim programom za mlade igrače u Srbiji. Nikola je dnevno pio 3 litra Koka-kole do dolaska u Denver kada je njegova ishrana zauvek promenjena. Jokić je danas 15 kilograma mršaviji nego u danima kada je igrao za Megu.
4.

Čuveni srpski teatrolog i intelektualac, Jovan Ćirilov, jednom prilikom pozvao je Vujoševića u svoju emisiju na Studiju B. Ćirilov i Vujošević poznavali su se iz – pozorišta. Na početku emisije slavni pozorištnik odmah je priznao da o košarci ne zna ništa ali da je siguran da Vujošević mnogo više zna o pozorištu. Dule je tada napravio sjajno poređenje između košarkaške utakmice i pozorišne predstave: igrači su naravno poput glumaca (ali ako igraju previše za publiku biće kažnjeni), trenere je uporedio sa rediteljima, teren sa scenom, a igrači, kao i glumci, uvek imaju slobodu da improvizuju unutar jasno definisanog sistema –kao i dobra predstava i (dobra) košarka uvek je rezultat kolektivna nipošto pojedinca.

5. Sjajan epilog tog (inače nazasluženog) isključenja napravio je Davisov saigrač  Lamarkus Oldridž: “Odsad ću ga pustiti na miru”.