Konačno neko Naš.
Sebe smatram nepopravljim Jugonostalgičarem a naročito kada je u pitanju košarka, pa mi se ne retko u misao uvuče ideja da bi „Ona Naša“ ekipa dobila Onaj Drim tim… pa tako posle xyz godina imam naviku da svojatam sve igrače sa ovih prostora, da svim srcem navijam za njih, da se radujem njihovim uspesima…
Kraj ovogodišnje NBA sezone je ponovo bio isključivo po ukusu simpatizera Golden Stejt Vorijorsa i Džejmsovih hejtera: Dabsi su očekivano lako počistili LeBrona u finalnoj seriji, i namerno ne želim da kažem Klivlend Kavalijere jer osim Kralja ostatak ekipe nije postojao na terenu, i to zapažanje traje duže od 4 meseca. Svi mi ostali, ne ofarbani navijačkim bojama, mogli smo da uživamo u verovatno najboljoj timskoj košarci u istoriji igre sa jedne strane, i nadljudskim naporima jednog čoveka sa druge strane. Nedostatak rezultatske neizvesnosti po malo kvari utisak vanvremenskih košarkaških dešavanja leta Gospodnjeg 2018.
Kako smo svi već u Januaru znali ko će da bude šampion, više sam počeo da se bavim koledž košarkom, a kompletnu pažnju sam u tom pravcu usmerioposle onih 1 – 0 za Kavse u JR – ovim mislima…